Sagorevanje je stanje psihičke, fizičke i emotivne iscrpljenosti usled velikog broja obaveza koje dolaze sa posla, fakulteta, objašnjavaju Darinka Ilić i Marija Antić, volonterke Psihološkog savetovalište za studente SKC Niš. Kako kažu, tri ključne karakteristike sagorevanja su emocionalna iscrpljenost, osećaj cinizma i smanjena efikasnost. Simptomi mogi mogu biti fizički, emocionalni, ali se mogu primetiti i u ponašanju.
Telesni bi bili na primer premalo ili previše spavamo, smanjen imunitet, probavne smetnje, česte su glavobolje, osoba jede premalo ili previše… Emocionalni su anksioznost, smanjena motivacija, nedostatak energije, pojačana iritabilnost, osećaj krivice ili pak ljutnje na sebe.. Ponašajni su stalna okupiranost poslom, slaba koncentracija, sukob sa kolegama…, navodi Marija Antić.
Istraživanje koje je Psihološko savetovalište radilo 2020. pokazuje da je samo 9% uzorka kojeg čine mladi bilo van rizika od sagorevanja, svi ostali su pripadali nekom od nivoa sagorevanja ili su već sagoreli.
Rekla bih da se to dešava onda kada zaboravimo da smo samo ljudi, ne osluškujemo svoje potrebe ili ih prosto ignorišemo i preuzimamo posao na sebe kao da dan traje 72h, navodi Darinka Ilić.
Iako studenti nisu formalno zaposleni, zbog brojnih obaveza na fakultetu, a često i honorarnih poslova i volontiranja često su hronično izloženi stresu. Ako na preopterećenost obavezama dodamo i loš odnos ili komunikaciju sa kolegama, a ponestaju nam načini da se sa stresom izborimo - vrlo lako dolazimo do sagorevanja.
Kada pričamo o studentima, naše istraživanje je rađeno tokom pandemije gde su studenti već prešli na onlajn nastavu, tako da možemo pretpostaviti da su rezultati takvi kakvi jesu baš zbog promene u obavezama, zbog kojih je amfiteatar postao naša radna soba, a kolege vidimo samo kao broj na onlajn predavanju, objašnjava.
Google nije stručnjak koji ti je potreban
Kada imaju neki problem mladi često žele da sami sebi postave dijagnoze, ili se upuštaju u guglanje simptoma - takozvanu sajberhondriju. Sagorevanje ima slične simptome kao običan stres ili depresija, zato je važno da ukoliko sumnjaš da ti se ovo dešava da razgovaraš sa stručnjakom. Loše raspoloženje, smanjena efikasnost i loša komunikacija sa kolegama može biti alarm da ti je potreban odmor, a u nekim slučajevima i psihoterapija.
Važno je da budemo svesni važnosti brige o sebi, koja na različite načine pospešuje našu produktivnost i učinkovitost u zadacima koje izvršavamo. Osim pronalaženja različitih načina da se pobrinemo za sebe i podržimo u situaciji koja nam je teška, važno je proceniti i kad nam to nije dovoljno, kad nam je potrebno da se obratimo i drugim ljudima za podršku, navode iz Savetovališta.
Osobe koje su pod većim rizikom od ostalih su oni sa (nezdravim) perfekcionizmom, slabo razvijnim veštinama komunikacije, previše odgovorne osobe i one koje sve drže pod kontrolom, visoko senzitivne osobe, kao i osobe koje su stava da ne postoji lična mogućnost uticaja na tok i ishod događaja...
Šta možeš da uradiš za sebe?
Dobra organizacija i raspodela posla, edukacija i negovanje kvalitetnih međuljudskih odnosa mogu sprečiti ili smanjiti sagorevanje među zaposlenima, o čemu u bolje organizovanim kompanijama obično brine HR - menadžer za ljudske resurse, navodi Darinka.
O studentima svakako treba da brinu profesori, ali kako se o ovom sindromu malo i priča i zna, izostaje njihova podrška i nekako je na kraju na samom studentu da prevenira ovu pojavu, objašnjava.
Kako kažu volonterke Savetovališta, sebi najbolje možeš pomoći tako što ćeš ćemo postati svesniji/a svog ponašanja i emocionalnog stanja, odnosno psihičkog i fizičkog zdravlja uopšte. Moraš, dodaju, biti iskreniji/a prema sebi da možda način na koji funkcionišeš više nije dobar i da ti je potreban odmor ili pomoć stručnjaka.
One dodaju da, ukoliko mladi žele da o ovakvom i sličnom problemu razgovaraju sa stručnjacima, to mogu uraditi i u Psihološkom savetovalištu za studente.
Kako objašnjavaju Savetovalište na različite načine učestvuje u primarnoj i sekundarnoj prevenciji stanja sa kojima se susreću mladi ljudi, kroz sprovođenje naučnih istraživanja o tome šta muči mlade, kroz edukativne aktivnosti, kao i direktnom podrškom u vidu savetodavnog rada.
Izvor: mediareform.rs
Autorka: Tamara Milojević
Ilustracije: MRCN