Ukazivanje na važnost demokratskih načela kroz nove načine informisanja i njihovo predstavljanje mlađoj publici jedna je od ključnih uloga kako organizacija civilnog društva za mlade, tako i medija. Bez pozitivnog odnosa medija prema mladima, a time i mladih prema demokratiji, ne možemo govoriti o prostoru za unapređivanje demokratskih praksi kako na lokalnom, tako ni na nacionalnom nivou.

Aktivni mladi i nezavisno medijsko izveštavanje predstavljaju neizostavne korake jednog društva ka približavanju demokratskim vrednostima vladavine prava i ljudskih prava.

Ko su mladi u 21. veku u Srbiji i šta oni žele? Da li veruju institucijama, da li se angažuju i aktivno učestvuju u procesima donošenja odluka? Da li teže da rešavaju socijalna i politička pitanja u svojim lokalnim sredinama? Na koji način mi, kao pripadnici civilnog sektora, možemo da ih podstaknemo i uključimo tako da budu jedan od značajnih pokretača promena na demokratskom putu Srbije?

Mladi u Srbiji danas predstavljaju „gotovo ugroženu manjinu“ usled kontinuiranog i dugogodišnjeg odliva mozgova i pada nataliteta. U našoj zemlji se godišnje grad veličine Kikinde (80 000 prevashodno mladih stanovnika) iseli, i za to možemo da zahvalimo činjenici da su mladi u velikoj meri demotivisani da ostanu u Srbiji. Čak 119 jedinica lokalnih samouprava od 145 nema usvojen akcioni plan za mlade, a polovina mladih ni ne misli da mogu da utiču na donošenje odluka, ili da se njihovo mišljenje čuje i vrednuje. Mladi ljudi u Srbiji ne veruju ni političarima, ni institucijama, ni medijima, i onda nije ni čudno što skoro polovina mladih i planira da ode iz zemlje i svoju sreću i dostojanstven život potraži negde drugde.

Ipak, iako nam istraživanja donekle kažu šta mladi žele, ova društvena grupa je izuzetno heterogena i zaista nije lako dati odgovor na ovo pitanje. Ne možemo govoriti o „prosečnoj mladoj osobi“ u Srbiji danas i njenim „prosečnim“ potrebama. Zbog toga je veoma važno znati kojim mladima se obraćamo i sa kojim ciljem, na koji način ćemo im „prići“ i gde se oni nalaze.

A sva istraživanja kažu da se mladi nalaze na internetu i ako želimo da se obraćamo mladima, potrebno je aktivno prilaziti i iznova tražiti digitalna mesta na kojima se okupljaju. Činjenica da se gotovo svi mladi (98%) informišu putem mobilnih uređaja govori o važnosti prilagođavanja prikazivanja sadržaja i kreiranja mobilnih aplikacija, a činjenica da mladi nisu publika koja je naklonjena tradicionalnim vidovima usvajanja informacija, ukazuje na potrebu za kreativnim načinima izveštavanja, naročito upotrebom aktuelnih resursa – poput influensera, vlogera i blogera.

A kakva je situacija sa medijima u Srbiji danas?

Slobodni i nezavisni mediji bivaju jedan od glavnih stubova za razvoj stabilne demokratije. Medijske slobode i sloboda izražavanja uključuju slobodu mišljenja, traženja, dobijanja i deljenja informacija i ideja. Putem nezavisnog i slobodnog izveštavanja mediji pružaju pomoć različitim institucijama i akterima da ukazuju na probleme i na taj način utiču na razvojne potencijale jednog društva.

O trenutnom medijskom stanju u Srbiji najbolje govori činjenica da je, prema najnovijem izveštaju Freedom House-a za 2020. godinu, Srbija ocenjena kao delimično slobodna zemlja, ponajviše zbog pogoršanja standarda po pitanjima vladavine prava, slobode izbora i slobode medija.  Slobodno i nezavisno izveštavanje je ozbiljno ugroženo, ali i bezbednost novinara koji na takvom insistiraju.

Sa druge strane, mediji koji teže da poboljšaju trenutno urušene standarde medijskog izveštavanja nailaze na pregršt prepreka na tom putu. Pre svega, nedostaje im pristup inovativnim alatima za proveravanje činjenica, ali i načinima implementacije dokazima vođenog istraživačkog novinarstva kojim bi adekvatno uspeli da preveniraju lavinu lažnih vesti. Svi ovi problemi postaju naglašeniji pogotovo kada je reč o mladim novinarima koji u takvim uslovima započinju svoju karijeru, naročito u manjim lokalnim zajednicama. A kada je reč o mladima, osetljivost na mladu publiku i nove načine pristupa koji ona iziskuje, uglavnom ostaju zanemarena pitanja kako za tradicionalne, tako i za onlajn medije u Srbiji. Ukazivanje na važnost demokratskih načela kroz nove načine informisanja i njihovo predstavljanje mlađoj publici jedna je od ključnih uloga kako organizacija civilnog društva za mlade, tako i medija. Bez pozitivnog odnosa medija prema mladima, a time i mladih prema demokratiji, ne možemo govoriti o prostoru za unapređivanje demokratskih praksi kako na lokalnom, tako ni na nacionalnom nivou.

O ovim i mnogim drugim pitanjima imali smo priliku da porazgovaramo i ponudimo odgovore i rešenja na održanoj inicijalnoj obuci partnera u okviru prvog projektnog ciklusa programa „Mladi i mediji za demokratski razvoj“ koji sprovodi BOŠ uz podršku Kraljevine Švedske. Tokom trodnevne obuke ukupno 20 predstavnika odabranih partnerskih organizacija civilnog društva za mlade i medija, pored upoznavanja sa budućim načinom rada, predstavili su i svoje projekte čija će implementacija u narednim mesecima doprineti osnaživanju mladih da učestvuju u demokratskim procesima, ali i omogućavanju nezavisnog medijskog izveštavanja o relevantnim temama.  

Obuka je organizovana od strane Beogradske otvorene škole u okviru programa “Mladi i mediji za demokratski razvoj” koji podržava Kraljevina Švedska. Održali smo ga u Šapcu od 29. septembra do 01. oktobra 2021. godine, i na njemu su učestvovali predstavnici partnerskih organizacija.