foto: Natalija Erdeljanović
Anđelka Panić je umetnica po svojoj meri, ona koja se ne takmiči ni sa kim, pa ni sa samom sobom, jer joj je uživanje u umetnosti na prvom mestu. Anđelku izdvaja interesantna delatnost – oslikavanje maski za telefone. Na svom instagram nalogu đipuđir, ona prikazuje svoje radove u kojima raspolaže onim krasnim ženskim stomačićem kojim se upućuje na autentičnost i izbor – maski, ali i ljudi koji ih nose.
Mingl: Draga Anđelka, kako se osećaš ovih dana? Jesu li struje povoljne za akrilne plovidbe?
Anđelka Panić: Osećam se poletno, da ne kažem oslobođeno. Ne žurim i sve stižem s namerom da jednim septembarskim morem zatvorim i zaokružim (u jedan đir) i ovu letnju sezonu kupanja i prepustim se svim šarenim strujama.
Mingl: Instagram stranica @djipudjir je posve nešto novo na našim prostorima. Reci nam nešto više o tome. Kako je nastala ideja i zašto baš ovaj naziv?
Anđelka: Ideja se rodila kao tuđa, pa je tek onda postala moja. Prvu, providnu i požutelu, maskicu sam naslikala za sebe. Mislila sam da tako „osvežim” telefon. Moji najbliži su oduševljeno reagovali i poželeli za sebe. Ja sam bila srećna jer sam uspevala nečim tako „malim” da ih obradujem. Nakon godinu dana povremenog slikanja, ubacili su mi crva za stranicu – „Zašto ne bi probala?” I onda sam ja to pitanje uporno postavljala sebi dok se nisam oslobodila i napravila stranicu, više kao neki lični prostor vizuelnog samoizražavanja.
To preispitivanje često se čini kao jedan začarani krug, jedan đir. Ceo život sklupčan je u tim skokovima, u prelascima iz jednog đira u drugi. Nekada nas drugi moraju osmeliti na takav đip, kad se mi zamrsimo u čvoru.
Mingl: Čini se kao da od svog dara stvaraš putujuću umetnost. Ko zna u koliko različitih džepova se truckalo tvoje platno, u kojim gradovima je boravilo, prema kakvim znamenitostima i parčićima neba je bio okrenuto. Praviš sopstvene izložbe čak i onda kada nisi prisutna. Zapitaš li se nekada o tome?
Anđelka: Potrebno je da nas neko sa strane zapljusne tim mogućnostima da bismo osvestili taj deo kod sebe. Često dok slikam maskice zamišljam šake koje ih ih nose, kako te iste šake spuštaju telefon na ekran da bi se maskica videla, zatim zamišljam sebe kako ću upakovati sveže oslikanu maskicu i napisati neku posvetu, pa prve reakcije... sve to dodatno upotpunjuje smisao stvaranja.
Mingl: Gde pronalaziš inspiraciju za sve te maskice koje oslikavaš? Da li ti je važno da donekle poznaješ osobu kojoj će ista biti namenjena?
Anđelka: Pinterest je moj čiviluk, a rekvizite koje kačim umnogome zavisi od senzibiliteta same osobe. Nekad dobijem i „narudžbine po njihovoj meri” koje onda prilagođavam svom načinu slikanja.
Mingl: Kako izgleda proces nastajanja tvoje umetnosti? Koja osećanja tada preovladavaju?
Anđelka: Javi se kao potreba, koja bi trebalo da bude zadovoljena u što kraćem vremenu. I kad se tako javi, sam proces je kao terapija, kao jedno presvlačenje. Mogla bih satima da slikam i da ne osetim da mi treba pauza. To me je uvek oduševljavalo kod slikanja. Naravno, dešava se da sam nekad obećala da ću naslikati maskicu do određenog datuma, pa onda moram. I tad je lepo, ali ne zaboravim na vreme.
Mingl: Živimo u dobu štancovanja osrednjosti i istovetnosti, često se stiče utisak da je zbog navedenog jako teško pronaći nešto inovativno i drugačije kao što je tvoja delatnost. Kako ti gledaš na ovaj fenomen? Koliko je teško doći do ,,ciljane grupe’’?
Anđelka: Postoji čitava ta filozofija marketinga i promovisanja na društvenim mrežama i koliko god to imalo svoje prednosti i pomagalo ljudima i brendovima da se pronađu i spoje, ja nekako imam osećaj da, prateći te trendove, pomeram smisao svega onoga što radim, ako se takmičim s brojkama. Ne volim da se namećem. Nemam želju da štancujem maske, niti pravim biznis. Obraduje me kad se neko zaista oduševi i poželi kraj sebe i onda je čuva, održava i voli.
Mingl: Naposletku, šta bi preporučila našim čitaocima?
Anđelka: Voćnu salatu sa sladoledom i što više đipanja uz dobru muziku. Toliko đirova čeka na nas.
Mingl leksikon:
Omiljeni citat?
Ova kategorija je uvek promenljiva. Međutim, citat djipudjira je stalan: „Ja sam mislio da ću ići pravo dok se ne pretvorim u lenjir, a našli su me u krugu.”
Proces stvaranja ili završni oblik?
Proces stvaranja!
Omiljeni deo dana?
Rano jutro.
Akrilne ili uljane boje?
Akrilne.
Omiljena reč?
Ušuškano.
Đip ili đir?
Đip.
Razgovor vodila: Nevena Branković