foto: Marija Erdelji
Udruženje novinara Srbije – Društvo novinara Vojvodine (UNS-DNV) je 19. juna, u prostorijama UNS-DNV-a u Novom Sadu održalo razgovor posvećen izveštavanju o osobama sa hendikepom.
Među glavnim govornicima bili su autorka Priručnika za izveštavanje o osobama sa hendikepom Katarina Tomović, fotografkinja Marija Erdelji, kao i novinarka Slađana Dimitrijević.
Razgovor je bio posvećen osobama sa hendikepom koje se suočavaju s brojnim problemima i stereotipima u svakodnevnom životu, gde česti senzacionalistički naslovi produbljuju predrasude o njima.
Pored razgovora o priručniku, Erdelji je govorila o ulozi medijske fotografije u izveštavanju o osobama sa hendikepom, gde su prikazane fotografije na kojima su osobe sa hendikepom u realnim situacijama.
„Problem je medijske nepismenosti ovog društva. Ljudi ne shvataju kako mediji funkcionišu“, započela je razgovor autorka Tomović.
Na pitanje da li osobe sa hendikepom mogu i treba da se bave javnim poslovima kao što su mediji i rad na televiziji, Tomović je stava da apsolutno mogu, u skladu sa svojim sposobnostima, a da treba imati u vidu da „slepe osobe nemaju gestikulaciju upravo da ne bi porušile stvari ispred sebe, njima sve treba da bude na dohvat ruke. Nije njima prevelika prepreka to, pa da ne mogu da rade na televiziji. Danas čak postoje vodkasti gde su slepi ljudi voditelji. Treba objasniti sa čim mogu sve oni da se susretnu, naše televizije nisu prilagođene njima, naši studiji imaju uglavnom nekoliko stepenika, kablove...''
Marija Erdelji, svoj master rad, posvetila je dokumentarnoj fotografiji, na kojoj su se našli ljudi sa hendikepom. Bila je dve godine u domu u Veterniku. Kako je istakla, ona nije pokušavala da ih ulepša, već joj je cilj bio da prikaže njihovu unutrašnju lepotu. Kako je dodala, za vreme svog istraživanja je živela sa detetom sa Daunovim sindromom. Želela je da pokaže da oni imaju isti dan kao i mi, sada je već par godina deo Per.Art-a, novosadske organizacije koja deluje u oblasti izvođačkih umetnosti i inkluzije u kulturi. Istakla je da je glavni problem novinara fotoreportera što kroz fotografiju prikazuju glavni problem (na primer: točak kolica nepokretne osobe), a ne vide neku drugu suštinu.
Osmislila je izložbu iz dva dela, u kojoj se prvi deo sastoji iz samog intervjua i fotografije koja ide uz priču, dok je drugi deo izložbe sa nekih događaja.
Novinarka Slađana Dimitrijević je kao primer oduzetih prava navela dijagnozu šizofrenije, gde je osobi oduzeta posebna sposobnost, „osoba nema prava, ima prava deteta, ima staratelja, bukvalno ne mogu ništa samostalno“. Navela je primer osobe sa dijagnozom šizofrenije koja odlazi na komisiju za invalidsku penziju, gde je odbijaju jer nije invalid, a jedino što može da dobije je socijalna pomoć koja iznosi oko 13.000 dinara mesečno. Kako ističe „to je ono što je paradoks našeg zakonodavstva“.
Autorka Tomović istakla je da je oformljena mreža novinara za inkluziju gde se razmenjuju informacije, ali i govori o problemima sa kojima se suočavaju osobe s hendikepom.
„Novinari moraju da shvate da ceo život učimo. Jer se stalno nešto novo dešava“, dodaje ona.
Priručnik je usklađen sa Kodeksom novinara Srbije, Zakonom informisanju i medijima, kao i Zakonom o zabrani diskriminacije i sadrži korisne preporuke koje će novinarima i medijskim radnicima pomoći u rešavanju nedoumica u ophođenju prema osobama sa hendikepom, a može se pronaći na sajtu UNS-a, kao i na sajtu Akademske inkluzivne asocijacije.
Autorka: Isidora Martać