foto: Kaysha, BOŠ
Teo Bejker (18) bio je tek brucoš kada su njegovi tekstovi, prvo doveli u pitanje etičnost naučnih radova predsednika Univerziteta Stenford i eminentnog naučnika dr Marka Tesije-Levina, a kasnije bili i razlog njegove ostavke. Bejker je tekstove, koji su doveli do smene prvog čoveka jednog od vodećih svetskih univerziteta, koji raspolaže budžetom od preko devet milijardi dolara, objavio u studentskom listu tog univerziteta. I dok studentski mediji u Americi smenjuju direktore univerziteta, slika u Srbiji malo je drugačija.
Stenford dejli (Stanford Daily) je studentski list Univerziteta Stenford poznat po istraživačkim pričama, kako napominje Perica Gunjić, glavni urednik Cenzolovke i jedan od autora teksta o ostavci predsednika ovog univerziteta. Kao neko ko je istraživao i pisao o ovoj temi, ističe da je ovo jedan od retkih medija sa tog univerziteta koji se ne libi da istražuje ovakve priče. Kod nas ovavku situaciju smatra nemogućom.
Slična situacija je kod nas nemoguća jer ovde je sve pod kontrolom neke vlasti. U ovakvom nekom slučaju na tapetu bi se sigurno našao neki profesor, rektor ili bilo ko ko ima zaštitu vlasti. Jer kad imaš zaštitu vlasti, kao što vidimo, možeš da budeš kriminalac, lopov. Možeš da budeš ministar informisanja iako si plagirao doktorat, kazao je Gunjić.
Kao glavnu razliku između naše zemlje i Amerike vidi to da, iako i u Americi postoje problemi sa osvajanjem medijskih sloboda, tamo ipak funkcionišu institucije.
Perica Gunjić je takođe i jedan od predavača u školi digitalnog novinarstva koju organizuje Slavko Ćuruvija Fondacija i koju velikim delom pohađaju studenti i studentkinje novinarstva. Jedan od velikih problema studentkih medija vidi u obrazovanju koje oni dobijaju na fakultetima, a koji je, kako kaže prema njihovim rečima, nikakav ili veoma loš.
Studenti i studentkinje često ističu kako na fakultetima nemaju pratkičnog obrazovanja i da se ti fakulteti ne bave dovoljno digitalnim veštinama, koje zapravo ne predstavljaju ništa novo. Digitalno novinarstvo se razvija već 20 godina, ali to i dalje nije dovoljno zastupljeno na fakultetima, prema njihovim rečima. Zato oni kod nas traže znanje koje na fakultetima ne dobijaju, primećuje Gunjić, dodavši da je zaista šokantno da ti fakulteti ne primećuju promene koje se u svetu novinarstva danas dešavaju gotovo iz meseca u mesec.
Ističe da je kroz tu školu digitalnog novinarstva sarađivao sa velikim brojem sjajnih i hrabrih mladih novinara koji su sada koncentrisani u nekoliko slobodnih medija, uglavnom istraživačkim portalima. Ipak, napominje, to nisu studentski mediji, već mediji civilnog društva koji nisu isključivo vezani za mlade ljude i za studente.
Studentski dnevni list i fotografije zlata vredne
Departman za Novinarstvo u Nišu postoji od 2004. godine i deo je Filozofskog fakulteta. Tu se nalaze dva studentska medija – Studentski dnevni list i Bez limita. Studentski dnevni list ili još i znan kao SDL postoji od 2011. godine, a podršku u realizaciji portala dala je Američka ambasada. Od tada pa sve do danas, SDL radi na dnevnom nivou, dok za njega, potpuno volonterski, pišu i uređuju studenti novinarstva i komunikologije.
Tokom ovih 12 godina, SDL je beležio rast u čitanosti i prepoznatljivosti među niškim studentima, ali su sa tim i neretko dolazili problemi. Anđela Jeremić trenutna je glavna i odgovorna urednica ovog lista. Kako je rekla, poslednji od tih problema odigrao se pre samo nekoliko meseci.
Prva tužba koju smo dobili bila je u avgustu ove godine. Desilo se to da je novinarka koja je pisala tekst skinula fotografiju sa interneta i navela je kao printskrin sa jutjuba. To je bila fotografija Dragana Nikolića. Autor te fotografije je istog trenutka uputio tužbu, ne ostavljajući prostor za dogovor. Tačan iznos odštete koju smo platili, ne znam, ali je posledica bila ta da smo izgubili rubriku Na današnji dan, prepričava Anđela.
Druga tužba je, napominje, ubrzo usledila, a razlog je isto bila fotografija, samo ovog puta za tekst iz 2018. godine. U pitanju je slika manastira Hilandar, koja je bila objavljena na tviteru od strane manastira Dečani. Iako sadašnji urednici tada nisu ni bili na fakultetu, ceo sajt je ipak izbrisan i sve je krenulo ispočetka.
Na sajtu SDL-a je do pre nekoliko godina postojala rubrika Politika. Te rubrike više nema, a takvi tekstovi su retki. Ipak, Anđela kaže da se sadašnji novinari sve više osmeljuju da pišu takve tekstove i da će ih biti još više.
Verujem da je autocenzura tu igrala veliku ulogu. Jednostavno, potrebna je velika hrabrost da se pišu takvi tekstovi, posebno dok studirate. Smatram da je trebalo da profesori više ohrabre studente da se upuste u to. Mi sada imamo podršku, ali smo se i sami našli u dilemi, kada su bili protesti, da li da ih pratimo i da li generalno pisati o politici. Pratili smo ih, pa smo onda počeli i sa političkim kolumnama, da bi se to kasnije proširilo, kazala je Anđela.
Docent Neven Obradović jedan je od profesora koji su koordinatori SDL-a. U radu ovog lista bio je uključen od početka. Prvi problemi tada su se, kaže, ticali neprepoznatljivosti SDL-a kao medija, dok ove slučajeve sa tužbama vidi kao znak da je list postao prepoznat.
Mi smo pričali na ovome o fakultetu i u jednu ruku nam je bilo drago što je Studentski dnevni list prepoznat i to na nacionalnom nivou, jer ti ljudi što su nas tužili su iz Beograda. Znači pretraživi smo i na Guglu zbog tekstova, ali i zbog aktivnosti novinara. Studentski dnevni list ima dnevno ažuriranje, što je i bio cilj na početku. Nažalost, ta vrsta popularnosti nosi probleme kao što su ovi, zaključio je Obradović.
Dodaje da su, da bi sprečili ovakve incidente ubuduće, osmislili ozbiljan akcioni plan i koordinacioni tim sa idejom da novinari objavljuju fotografije koje će sami napraviti, ujedno im zabranivši da preuzimaju fotografije sa interneta.
Beograd i Novi Sad na studentskim talasima
U Beogradu, na Fakultetu političkih nauka, gde se i nalazi smer za novinarstvo, postoji nekoliko studentskih glasila. Novine Politikolog, portal Žurnalist, Slušaonica 6 jesu mediji za koje pišu studenti ovog fakulteta. Milena Vučićević bila je do pre dve godine novinarka Slušaonice 6, studentskog radija, na kome je učestvovala u kreiranju radijskih priloga i emisija.
Emisije smo snimali svakog petka u šest. Jedinu pauzu koju smo pravili bila je za vreme ispitnih rokova i tokom leta. Mi smo se naravno stalno sastajali i davali predloge šta bi i kako mogli da radimo. Tako da smo tu imali i vesti, intervjue, reportaže. Jednostavno, nisu bila podeljena zaduženja, već je svako mogao da radi šta želi, kaže Milena.
Osim ovih medija, na fakultetu postoji i televizijska redakcija Na liniji, čiji je deo Milena takođe bila. I na njoj su emisije išle jednom nedeljno, a ono po čemu se rad u njoj razlikovao od rada u Slušaonici 6 jeste to što su ovde imali profesorku koja je određivala šta će ići.
Imali smo profesorku koja predaje Tv novinarstvo i koja je pregledavala priloge pre emisije, te se često dešavalo da neki ni ne budu pušteni. Rad u toj televizijskoj redakciji je bio striktniji. Znalo se šta može da se snima, kako treba da se pravi prilog i da se prate školska pravila snimanja, objašnjava Milena.
Portal Odjek predstavlja studentski medij iz Novog Sada. Za njega pišu i uređuju studenti novinarstva i komunikologije Filozofskog fakulteta. Irena Čučković je njegova nekadašnja novinarka. Sa pisanjem je krenula u trećoj godini, mada su joj neki od tekstova objavljeni i pre toga u okviru prakse na pojedinim predmetima. Osim pisanja tekstova, Irena je učestvovala i u pripremi i vođenju nekoliko emisija koje su išle uživo na fejsbuku u toku pandemije korona virusa. Sam Odjek se, kaže, najviše bavi temama iz oblasti društva i kulture.
Teme kao što su omladinski aktivizam, kultura, dešavanja u gradu, priče studenata i mladih koji se bave umetnošću bile su nam u fokusu. Meni kao studentkinji je bilo jako korisno to iskustvo objavljivanja koje sam imala u Odjeku. Skroz je drugačije kad vidiš da je nešto što si ti napisao i uradio javno dostupno, posebno ako saznaš kasnije da je baš taj neki tekst bio čitan i da su se za njega zainteresovali drugi mladi, oni koji nisu studenti novinarstva, ali ipak prate šta pišemo i objavljujemo, rekla je Irena.
Čitanost Odjeka je, kako je rekla, bila dobra, a reakcije publike mahom pozitivne. Tu se najviše ističu one teme koje se odnose na sve studente, recimo kvalitet ishrane u menzi, kvalitet studentskog smeštaja, cene školarine i slične.
Velika zainteresovanost vladala je i za kulturu. Tu pre svega mislim na reportaže sa kulturnih dešavanja, koncerata. Postali smo mesto na kome su ljudi mogli da se informišu o dešavanjima u gradu vezanih za umetnost i muziku, napomenula je Irena.
Irena je danas novinarka O radija, a pre toga je nakon završetka studija radila part-tajm u nekoliko medija. Tu je sarađivala sa ljudima sa kojima je nekad radila u Odjeku, ali je i upoznala neke nove ljude. Kako ističe, svi oni su cenili to što je bila angažovana i van obavezne prakse koju imaju u četvrtoj godini na fakultetu, jer je time pokazala da je to zaista interesuje.
Student – studentski medij kao pokretač promena
Istorija studentskih medija u Srbiji počinje još pre Drugog svetskog rata sa časopisom Student. Prvi broj ovog časopisa izašao je 15. marta 1937. godine. Student postoji i danas kao studentski časopis Beogradskog univerziteta koji izdaje Savez studenata Beograda. Od svog osnivanja, pa do današnjih dana urednici i novinari ovog studentskog glasila suočavali su se sa raznim vrstama pritisaka.
Student je krajem osamdesetih bio dosta popularan. On je doveo do te čuvene osme sednice kada se Milošević obračunao sa svojim političkim protivnicima (1987. prim. out.). Direktan povod za tu sednicu i smenu svog kuma Ivana Stambolića bila je naslovna strana Studenta. Na toj naslovnoj strani bio je list i dva vampirska zuba što je na neki način simbolizovalo propast komunizma, rekao je Gunjić.
Kako je rekao, Miloševićeva ekipa je posle toga potpuno smenila tadašnje rukovodstvo Studenta i dovela svoju ekipu koja je uređivala Student, koji više niko nije hteo da čita jer je sad bio pod kontrolom vlasti.
Ta osma sednica počela je između ljudi koji su podržavali Student i onih koji su bili protiv njega. I tako je krenula njihova rasprava koja je dovela do promena u Srbiji. Tako da pokretač tih promena je bio Student. Zamislite da danas neki list ima takav uticaj, istakao je Gunjić.
Iako nije bilo moguće tada pisati sve, Gunjić ipak ističe to da je osamdesetih počelo da dolazi do polakog oslobađanja i pojave kritičkih medija. Osim Studenta u Beogradu kao jednog studentskog medija, u Sloveniji je postojala Omladina, a u Hrvatskoj Dvogled.
Mada studentski mediji predstavljaju značajno radno iskustvo, bilo ono i volontersko, studentima novinarstva, izazovi kao što su prepoznatljivost među širim masama, borba sa autocenzurom i aktuelna medijska situacija u zemlji i dalje su pred njima.
Autor: Jovan Živković