Da li si iskusio/la da neko širi neistine o tebi na društvenim mrežama? Da li si dobijao/la uznemiravajuće poruke u četu? Jesi li ti delio/la uvredljive poruke o drugima? Da li ti je poznat termin cyberbullying?
Prema istraživanju koje je uradila Krovna organizacija mladih Srbije, svaka treća mlada osoba trpela je digitalno nasilje, a svaka peta osoba smatra da nasilje može da bude opravdano.
Različite aplikacije i digitalne platforme koje Internet nudi veoma su popularne među tinejdžerima, a upravo je u okviru njih digitalno nasilje najrasprostranjenije. Vreme koje mladi provode na društvenim mrežama povećava se gotovo svakodnevno. Posebno zabrinjava što se na taj način povećava mogućnost zloupotrebe privatnih podataka i pojava različitih oblika cyberbullying-a - digitalnog nasilja, što dalje vodi narušavanju mentalnog zdravlja.
BORBA PROTIV DIGITALNOG NASILJA – OBAVEZA SVIH NAS
Za razliku od tradicionalnog nasilja, koje je često ograničeno na školu i poznate nasilnike, digitalno nasilje može da se desi bilo kada, danju i noću, i da ga počine anonimni izvori. To ga čini nemilosrdnijim i okrutnijim u odnosu na tradicionalne oblike nasilja (nasilja koje se događa uživo). Ono počinje da zadire u prostore koji se smatraju sigurnim i ličnim, kao što je kućni ambijent.
Iako se cyberbullying (digitalno nasilje) može ispoljiti na razne načine, ovo su neki od češćih tipova:
Uznemiravanje: Dobijanje pretećih ili uvredljivih poruka, telefonskih poziva, ponekad više njih odjednom;
Objavljivanje tuđih informacija: Javno deljenje informacija o nekome bez njegove/njene dozvole;
Prevara: Navlačenje nekoga da podeli lične podatke o sebi da bi ih neko koristio protiv njih;
Lažno predstavljanje: Kreiranje lažnih profila u nečije ime ili hakovanje tuđih naloga;
Uhođenje: Praćenje i kontrolisanje nekoga do tačke u kojoj su zabrinuti za svoju bezbednost;
Flaming: Verbalno napadanje nekoga na mreži objavljivanjem ili slanjem uvredljivih poruka;
Ocrnjivanje: Širenje glasina ili laži o nekome na mreži da bi se naštetilo njihovoj reputaciji.
Kada mlada osoba doživi ovakav tip nasilja, neminovno je da se jave posledice, kako na njeno fizičko, tako i na mentalno stanje. Digitalno nasilje je povezano sa značajnim negativnim mentalnim i psihosocijalnim posledicama kod dece i mladih, što ga čini ozbiljnim problemom za javno zdravlje.
Neke od najčešćih posledica su sledeće:
Povlačenje u sebe - Uobičajeno je da se mladi u ovakvim situacijama povuku u sebe i da ne žele da se kreću među ljudima. Više im prija da budu u svojoj sobi, bez kontakta sa spoljnim svetom.
Manjak samopoštovanja - Ukoliko mladi osete da nisu prihvaćeni u društvu, da ne pripadaju željenim grupama i da nisu dovoljno popularni, njihov osećaj samopouzdanja i samopoštovanja znatno će se smanjiti.
Gubitak interesovanja za stvari koje ih ispunjavaju - Ako primetiš da tvoj drug/drugarica više ne svira gitaru, ne bavi se fotografijom, ne ide na sport, obrati pažnju. Manjak interesovanja za nekadašnje hobije može biti znak da nešto nije u redu.
Depresija - Ako se digitalno nasilje ponavlja i dugo traje, osećanje beznađa i straha može se razviti u depresiju. Mladi se tada osećaju nemoćno i ne vide izlaz. Veliki problem je što mladi ne žele da pričaju o svojim problemima i osećaju se potpuno usamljeno i tužno.
Anksioznost - Ispoljava se ne samo psihički (gomilanjem negativnih misli, uznemirenošću, strahom), već budi i fizičke posledice, kao što su ubrzani otkucaji srca, znojenje, drhtanje.
Izvor: freepik.com
VIRTUELNI NAPADI – STVARAN BOL
Tokom osnovne i srednje škole često slušamo o važnosti fizičkog zdravlja, idemo na obavezne sistematske preglede, dobijamo savete od lekara. Međutim, o mentalnom zdravlju se retko kad govori.
Jasmina Šajn, učenica srednje škole iz Sečnja smatra da se u srednjoj školi ne priča dovoljno o mentalnom zdravlju mladih ili bar ne dovoljno ozbiljno. Mnoge stvari se olako shvataju. Često se govori kako je srednja škola najlepši period života, ali zapravo problemi mladih se ne shvataju ozbiljno, već se mladi kritikuju kada se na nešto požale. Smatram da bi trebalo više da se podigne svest o ovoj temi i o uzrocima zašto su mladi sve više nasilni ili žrtve nasilja.
Uglavnom je uvreženo mišljenje da ono što ne boli fizički, nije toliko bolno. Ali, da li je zaista tako?
Mentalno zdravlje je širok koncept koji je Svetska zdravstvena organizacija definisala kao stanje dobrobiti u kome pojedinac ostvaruje potencijale, može da se nosi sa životnim stresovima, može da bude produktivan i aktivno doprinosi zajednici. Mentalno zdravlje neretko se izjednačava sa stanjem psihološkog blagostanja, u kojem osoba ostvaruje svoje ciljeve u skladu sa raspoloživim resursima.
Digitalno nasilje itekako utiče i na fizičko zdravlje, ali psihički bol koji ostavlja za sobom često je mnogi veći, jer duže traje i teže se prevazilazi od fizičkog. Posledice digitalnog nasilja uključuju strah za sopstvenu bezbednost, izolaciju, negativne posledice u društvenom i svakodnevnom životu, čak i teške posledice poput samoubistva.
Tome, nažalost, svedoči i samoubistvo 21-ogodišnje jutjuberke i gejmerke Kristine Đukić, koja je godinama vodila borbu sa osudama i kritikama na društvenim mrežama. Kika je javno govorila o komentarima mržnje kojima je bila izložena u digitalnom prostoru, ali javnost je za to bila zainteresovana na nivou senzacionalizma i klikbejta. O opasnostima koje vrebaju u digitalnom svetu neophodno je pričati i u porodici, školi i naročito medijima, jer jedino tako možemo dovoljno skrenuti pažnju na važnost ove teme.
Mislim da pored namernih zlostavljača, postoji i mnoštvo onih koji nesmotreno povrede neku osobu. Mnogi ljudi ne uzimaju svoje ponašanje i „pošalice“ za ozbiljno, ali svaki pojedinac ih čuje i reaguje na njih na razne načine u zavisnosti od osobina te osobe, njene povučenosti, samopouzdanja ili osetljivosti, ističe Andrijana Radovanović, učenica srednje škole Vuk Karadžić iz Sečnja i naglašava da je zato važno da shvatimo da postupci i ponašanje u digitalnom svetu mogu povrediti ljude kao i u stvarnom.
Zašto je važno biti mentalno zdrav?
Mentalni problemi, koji uključuju anksioznost, bipolarni poremećaj, depresiju, poremećaje ishrane i slično, mogu značajno naškoditi i svim drugim sferama života, kao što je obrazovanje, socijalizacija, poslovna sposobnost. Zato je važno da barem podjednako pažnje posvetimo svom mentalnom zdravlju koliko i fizičkom. Jer mentalno zdrava osoba jeste i emotivno stabilna osoba koja ima zdrave emocionalne odnose sa drugima i može da ispuni svoje potencijale.
KAKO DALJE?
U nesigurnim vremenima u kojima živimo, neprestano smo izloženi faktorima koji utiču na naše mentalno zdravlje. Dodatna prepreka sa kojom se mladi suočavaju jesu predrasude koje su i dalje česte u našem društvu, a tiču se traženja psihološke pomoći kada dođe do problema povezanih sa mentalnim zdravljem. I dalje je prisutno mišljenje da su oni koji se obrate psihologu ludi. Takvi stavovi neretko čine srednjoškolce i mlade nesigurnim da se obrate za pomoć.
Ukoliko ljudi u našem okruženju vidno pate, mislim da je neophodno da im pružimo podršku kako god znamo i umemo, jer, ko zna, od jednog „Kako si danas?“ nekome možemo vratiti nadu za nekim boljim sutra, kaže Isidora Cvetić, iz srednje škole Vuk Karadžić iz Sečnja.
Zato, ohrabrujemo te da, ukoliko primetiš neke simptome problema kod sebe, potražiš pomoć psihologa. Rano prepoznavanje znakova problema povećava mogućnosti za pozitivne dugoročne ishode i rešavanje prepreka.
Digitalno nasilje se, nažalost, sve češće javlja među mladima, a njegova pojava ostavlja veliki trag na psihofizičko zdravlje. Ukoliko si žrtva internet nasilja, važno je da o tome razgovaraš sa svojom porodicom, prijateljima i drugim bliskim osobama. Ali je veoma važno i da kontaktiraš i obavestiš školu, policiju ili Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu na broj 19833.
Povod za ovaj tekst nije samoubistvo Kristine Đukić, samo je neverovatna slučajnost. Povod su svi mladi ljudi koji se bore sa svojim unutrašnjim strahovima, patnjama, anksioznošću. Svi oni koji treba da znaju da je u redu reći svoje probleme naglas i potražiti pomoć. Ako skrivamo naše poteškoće iza fasade, one će naći način da izađu na površinu na neke alternativne načine. Zato je obaveza svih nas da se informišemo o digitalnom nasilju, pružimo pomoć i podršku onima koji se bore sa ovim problemom i sprečimo da se ovakvi slučajevi ponove.
Tekst je izrađen u okviru projekta Sačuvaj privatnost – odupri se pritisku (Reclaiming Privacy: A Tool to Fight Oppression), koji Beogradska otvorena škola sprovodi u saradnji sa Partneri Srbija, SHARE Fondacijom, Udruženjem Da se zna!, NVO ATINA i Inicijativom A11, a uz podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji.
Оvaj tekst je proizveden uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj ovog teksta je isključiva odgovornost autora i ne može se, ni pod kojim uslovima smatrati odrazom stavova Evropske unije.
*naslovna fotografija je preuzeta sa: pixabay.com
Autorka: Milica Terzić