Da li možeš da se, bez obzira na godine života, prisetiš situacije iz tinejdžerskih dana koja ti izaziva nelagodu u stomaku? I dalje osećaš ukus straha, sramote i anksioznosti razmišljajući o događaju kada su te osramotili vršnjaci, ili si i sam/a, svesno ili nesvesno povredio/la nekoga iz odeljenja? Vršnjačko nasilje nije novootkriveni fenomen, ali je svakako pojava koja mutira sa razvojem modernih tehnologija, a čije posledice ne prestaju samim završetkom problematične situacije.
Šta je digitalno nasilje i zašto je u redu da budeš čudan/a?
Digitalno nasilje (cyberbullying) jeste nasilje na internetu koje nastaje upotrebom digitalnih tehnologija i odvija se putem društvenih mreža, aplikacija za razmenu poruka, platformi na internetu i mobilnih telefona u nameri da se druge osobe povrede ili osramote. Praksa pokazuje da se ovo nasilje ne zaustavlja na jednoj situaciji, već osoba koja je žrtva nasilja često trpi konstantne uvrede i ponižavanja, koje su neretko praćene uporednim nasiljem u realnom svetu.
U vremenu kada je privatni život u velikoj meri izjednačen sa javnim, kada telefoni postanu dečiji must have, a kada se neprisustvo na društvenim mrežama često posmatra kao izopačenost, teško je odmah prepoznati nasilje i adekvatno odgovoriti na isto. Adolescenti koji postanu žrtve digitalnog nasilja, u većini slučajeva maltretiranja trpe u tišini, plašeći se da svojom povratnom reakcijom, ne izazovu još snažniju kišu uvreda i pretnji. Žrtve nasilja imaju odbojnost da samo nasilje tako i definišu, jer u periodu života kada težimo da nas društvo prihvati, ne želimo da nosimo obeležje čudaka/inje koja se tužaka roditeljima ili školskom pedagogu.
Ne budi klinka, sve ostaje među nama
Verovatno su te neki dosadni nastavnici ili školski psiholozi uputili u to šta je nasilje i kome da se obratiš kada isto primetiš, možda ti je na Facebook-u iskočio članak ispovesti tinejdžera koji je postao meta napada, ili te je neko na Instagramu zamolio da prijaviš lažan profil. Iskreno, koliko si se zaista udubio/la u suštinu problema i razmislio/la o tome kako se osećaju žrtve nasilja? Nije zanimljivo i sve što želiš su dobri filteri za tvoje fotke i mogućnost da neprimetno skrinšotuješ tuđe storije.
Vršnjačko nasilje na internetu je složena pojava koja se manifestuje na mnoge načine, a profili nasilnika su razni, jer ga ne čine samo deca problematičnog ponašanja. Takođe, ovo nasilje karakteriše masovni broj, često pasivnih svedoka, kao i nemogućnost žrtve da pronađe svoje sigurno mesto usred izloženosti nasilju. Postavlja se pitanje, kako da prepoznaš digitalno nasilje i kako da reaguješ u ovakvim situacijama?
Iako se može desiti da neprijatne situacije najpre počnu iz zabave ili trenda, u trenutku kada počneš da se zbog iste šale osećaš uznemireno, a tvoji vršnjaci nastavljaju zadirkivanje i nakon što ih zamoliš da prestanu sa takvim ponašanjem, definitivno je takva šala otišla predaleko. I pored toga što nam je internet toliko olakšao život i što verujemo da nam naši drugari iz škole ili sa društvenih mreža ne bi naudili, nije na odmet još jednom podvući da imaš potpuno pravo da se požališ kada ti nešto ne prija.
Nije u redu kada te neko konstanto uznemirava, šalje ti poruke na koje ne odgovaraš, a posle nekog vremena počinje da ti dosađuje na jako neprijatne načine. Nije u redu kada neko širi laži ili tvoje privatne podatke javnosti na internetu. Zbijanje šale na internetu među vršnjacima je svakodnevna pojava, ali ukoliko ti takve situacije izazivaju uznemirenost, stid i preispitivanja čak i kada se nalaziš daleko od tih ljudi, radi se o problemačnom ponašanju koje treba prijaviti. Tvoje intimne prepiske i fotografije koje su bile namenjene bliskoj osobi, nikako ne smeju postati predmet ucenjivanja. Ne treba da se stidiš što te je izmanipulisala osoba u koju si imao/la poverenja. Krađa identiteta, pretnje i slanje neprikladnih fotografija takođe su situacije na koje treba da reaguješ. Imaš potpuno pravo da se družiš sa prijateljima koje ti izabereš, da u virtuelnom svetu deliš fotografije i stavove koje ti želiš, pod uslovom da ne povređuju druge osobe, kao i to da ignorišeš i prijaviš lica koja te plaše ili ucenjuju. Zapamti, pogrešna procena ljudi nije tvoja krivica, nije sramota reagovati na nasilje, a obraćanje za pomoć nije pokazatelj slabosti.
Zabrinjavajući podaci?
Kakvo je stanje u našoj zemlji? Na osnovu istraživanja Krovne organizacije mladih Srbije čak 38% mladih je bilo izloženo digitalnom nasilju, a skoro 65% mladih je doživelo fizičko ili verbalno nasilje. Više od 80% mladih je bilo svedok/inja nekog oblika nasilja, a podatak da njih 70% nije odreagovalo ili prijavilo nasilje govori nam to da ovi podaci nisu dosadne statističke informacije, već realnost koja zabrinjava.
Vanredno stanje u Srbiji, koje je uvedeno kao posledica pandemije uticalo je na to da se mladi osećaju nebezbedno, izgubljeno i uplašeno. Nisu se samo privatni, školski i poslovni život izmestili u onlajn prostor, već je vanredno stanje bilo i uzrok povećanog nasilja nad mladima, a žrtve nasilja najviše su doživljavale napade u onlajn sferi (54,5%).
Kome da se obratiš za pomoć?
Mladima je obično najlakše da se najpre povere roditeljima ili najboljim prijateljima. Čak i da nemaš običaj da sa roditeljima razgovaraš o privatnim stvarima, u ovakvim situacijama oni su tu da odreaguju na ispravan način i pruže ti svu potrebnu podršku. Ako se osećaš prijatnije, svoje probleme možeš podeliti sa školskim psihologom, pedagogom ili stručnim licem besplatnim pozivom na broj: 19833. Na imejl MUP-a Srbije childprotection@mup.gov.rs možeš prijaviti nasilje koje si doživeo/la ili posvediočio/la istom. Takođe, ovde se nalaze linkovi za prijavljivanje nasilja na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, YouTube, Twitter, WhatsApp, Kik, Snapchat, Tumblr i WeChat.
Digitalno nasilje nije naivna i bezazlena pojava, već niz događaja koji na žrtve ostavlja trajne stresove i traume. Rešenje za ovaj problem nije prestanak korišćenja interneta, digitalnih alata i izbegavanje društva. Odgovori se nalaze u svakodnevnoj edukaciji i širenju svesti o ovom fenomenu, kao i podizanju glasa i prijavljivanju nasilja, bilo da ga osetimo na sopstvenoj koži ili svedočimo situaciji na koju je potrebno hitno reagovati.
Tekst je izrađen u okviru projekta Sačuvaj privatnost – odupri se pritisku (Reclaiming Privacy: A Tool to Fight Oppression), koji Beogradska otvorena škola sprovodi u saradnji sa Partneri Srbija, SHARE Fondacijom, Udruženjem “Da se zna!”, NVO ATINA i Inicijativom A11, a uz podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji.
Оvaj tekst je proizveden uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj ovog teksta je isključiva odgovornost autora i ne može se, ni pod kojim uslovima smatrati odrazom stavova Evropske unije.
Autorka: Jelena Dadić
Fotografija je preuzeta odavde.