Nije mi rođendan bez njenog glasa.
Čak mi se i ne čini da sam rođen.
(Želim te, Federiko Moća)
Danas mi je rođendan. Tvrdoglavi, posvađani, sveže pomireni, teško povređeni, ovaj dan smo uvek slavili zajedno. Tako pamtim. Znam da danas neće biti tako. Ima mnogo, mnogo meseci od kad to znam. Nema baš nijednog dana od kad se sa time mirim, i nijednog sata od kad to prihvatam. Mi smo izmislili novu reč za gotovo. Za propadanje. Za odumiranje. Za smrt jedne velike ljubavi. Kažu da se iz velike ljubavi rađaju velike mržnje. Ne kažu da se rađaju velike, velike tuge. To se, valjda, podrazumeva. Kažu da je potrebno da prođe polovina jedne veze da bi se ona prebolela. Ne kažu ti, od kada se broji to, „veza“. Od prvog pogleda? Poljupca? Od prvog odlaska u bioskop? Od prve svađe? Od prvog puta? Od prve zajedničke tajne? Ne umem ja da brojim toliko unazad. Kažu ljudi da se prva ljubav zaboravlja, da dolaze lepše i bolje, da bude lakše... Da ti kažem ja nešto, ljudi mnogo pričaju. Rekla bih ti, ali mi više ne pričamo. Ti ne smeš da me pozoveš. Ja neću. Volela bih da je tvoji roditelji ne zavole, i da tvoje kuče laje na nju onako kako na mene nije nikada. Volela bih da pobrka tvoje stričeve i njihovu decu, jer nije sa njima odrastala. I volela bih da se ne zove tako divno, svečano, milo. I da imam snage da je mrzim, jer si me zbog nje i ostavio. Ali, nemam. Posvađala sam se sa svime što smo zajedno voleli. I mrzeli. I bili ravnodušni. Posvađala sam se sa svime što smo zajedno videli, ili nismo stigli, okusili, iskusili. Sa svime sam se, lepi moj, posvađala. A niko se nije posvađao sa mnom. Strpljivo, svet me sluša, teši, grli, i olakšava mi. Nisam znala da je svet tako lepo mesto. I da su prijatelji tako dragi, i da je porodica tako tvrdoglavo uvek uz tebe. Žao mi je zbog načina na koji sam to morala da naučim. Mi smo izmislili novu reč za gotovo. Za postepeno odvajanje, skidanje sa zavisnosti, za srozavanje do najnižeg. Tako to izgleda kad odumire ljubav. Šteta što to na filmovima ne prikazuju. Ne smeju. Niko se više ne bi zaljubljivao. Imali smo izbora, ti i ja. Nikada neću znati da li smo izabrali pogrešno. Ja, što sam tebi verovala, ti, što si verovao meni. Mi, jer smo verovali sebi samima, mi, jer smo verovali u nas. Danas mi je rođendan. Na današnji dan, ja sam se rodila. Krajnje je vreme da, zapravo, i počnem da živim.
Autorka: Danica Martić
Slika je odavde.