Nisam protivnik modernih tehnologija. Baš naprotiv. Najnovija tehnološka dostignuća omogućila su mi da budem u stalnom kontaktu sa jako dragim ljudima, koji su daleko i koje ne mogu da viđam često. Ni na koji način, tehnologija me nije ugrozila, niti je smatram odgovornom za poremećan sistem vrednosti koji se može sresti na svakom koraku. Koristim je, za sve ono što nisam mogla pre nje da uradim. Ali ne volim kada je ljudi koriste kao zamenu. Fejsbuk, Tviter, raznorazne aplikacije na telefonima, sajtovi sa gomilom obaveštenja i najnovijim senzacijama nisu i nikada neće biti zamena za razgovor uživo, za iskustvo iz prve ruke, za dodir, miris, ukus...
I nikada neće biti zamena za knjige. To što neko šeruje Balaševića, Andrića ili Miku Antića na svom profilu, samo zato što mu njihove reči deluju dopadljivo, ne znači da ih on zaista razume, jer iza pukih reči uvek postoji priča, detalj iz biografije, i celokupna slika koja se dobija čitanjem knjige. Čitanjem, prepisivanjem upečatljivih odlomaka, satima provedenim nad stranicama, i tek onda reči dobijaju smisao. Klik na dugme „share“ najčešće će biti samo pokret ruke, a ne nešto što izlazi iz glave. Napor mišića, ali ne i misli.
Nijedna novina ne sme da odvlači čoveka od onog dobrog što je pre nje postojalo. Nema te virtuelne biblioteke koja može da dočara osećaj u rukama dok se knjiga drži, miris ustajalog papira, ili onaj divni osećaj kada uđete u ogromnu knjižaru, pa ne znate gde biste pre. Knjige su jedno od najvećih bogatstva duha, prilika da upoznate, zamislite, uđete u svet koji nije vaš i koji vama ne pripada. Reči su najbolja terapija, način da prenesete emociju, sredstvo pomoću kojeg čovek na ovom svetu ostavlja svoj trag. Pomoću knjiga čovek spoznaje tuđe svetove, i time omogućava samom sebi da bolje razume svoj sopstveni. Čitanje nikada, nikada nije gubljenje vremena. Bilo da su vaš izbor najnoviji bestseleri ili radije žudite za ruskim klasicima, samo čitajte, čitajte, čitajte... World Wide Web može, na kratko, i bez vas.
Autorka je Danica Martić.
Sliku smo našli ovde.
Mingl kutak arhiva