O nama i njima

Menjamo se.

Širimo ruke ka stvarima koje nas ranije nisu interesovale, jurimo suknje na rasprodajama da bi posle oni jurili za našim suknjama, nosimo cipele koje nas žuljaju,  i dok se igramo odraslih – već smo porasle.

Ja znam kakvu lavinu može da proizvede jedno srce poslato sms-om u letnje jutro.
Znam kako izgleda penjati se tuđim stepenicama u jedan ujutro, zaspati u nečijem krevetu i otrupkati kući u šortsu, kože naježene od hladnoće.
Znam kako je ljubiti se pod jelkama u parku, presvlačiti se iza žbunja, sedeti s ljudima koji piju pivo i jedu čips, dok iz kafića svira muzika uživo, kao da je to jedno obično veče, ni po čemu posebno, ni po čemu neobično i drugačije, a u stvari je toliko mnogo toga.
Znam kako je slušati društvo kako priča s Cigom koji verovatno živi na ulici, koji tvrdi da mu je Šaban Bajramović tata, koji spominje druga Tita, koji setno spominje sina što živi u Gadžinom Hanu dok pokušava da navrne pivo iz zatvorene flaše.
“Zatvorena je“, kažu mu. Smeju se. Verovatno se i ja u takvom trenutku smejem.

Znam kako je stati na vagu ujutro posle sladoleda kasno uveče i čokoladne kafe sa šlagom i zaključiti da imate isto kilograma kao i dan pre toga, kao i dan pre toga, kao i pre eurokrema i čipsa i kad shvatite da nije tako mnogo pažnje potrebno da se ostane mršav, ali jeste da bi se ostao zdrav. 

Jednostavno je voleti ljude u jednostavnim okolnostima. Ljubav, nedemokratska koliko i novac, često se gomila oko onih koji je već imaju na pretek – normalnih, zdravih, prijemčivih, lepih – ukratko, lakih za voleti. Ljubav se najlakše razvija u okruženju bez prepreka, kad pitanje njenog opstanka niko ni ne postavlja.

Međutim, u promenjenim okolnostima (a nikada zapravo ne možemo biti sigurni kada i na koji način će se one za nas promeniti), da li bismo se isto ponašali?

Davanjem odgovora na ovo pitanje određujemo sopstvene koordinate na životnoj mapi naših želja i zamisli. Ako volite tu kratku suknju koju nosite, ako ne pijete kafu iz navike ili da biste se igrali puzle sa okolinom, ako se smejete stvarima koje su vam smešne, a ne nameštate taj smešak da biste se dopali/e okruženju i ako ste u stanju da jednako jednostavno volite ljude i u komlikovanim situacijama, upišite se pod „Srećni“ . U suprotnom se preispitajte.

Ako pak nemate potrebu da se upisujete na liste da biste nekom nešto dokazali, niti preispitujete sopstvene stavove da biste odgovorili na nečije tuđe obrasce na zadovoljavajuć način, samo odšetajte od tog kompjutera u koji zurite i nastavite da živite. 

Autorka: Jovana Georgievski
Slika smo našli ovde.