Kada u dvadesetom veku dobiješ priliku da živiš u bajci, ne smeš propustiti priliku da blistaš. Sa ovim bi se sigurno složila Grejs Keli. Daleko od toga da savršen život i bajke ne postoje, možda samo boje nisu toliko intenzivne i događaji ne lete... I još nešto, srećan kraj nije zagarantovan.
Princeze postoje. U jednom njujorškom mestu Grejs Keli večera kada naočigled svih prisutnih zaposleni odbijaju da usluže tamnoputu Džozefin Bejker, igračicu koja je odbijena isključivo zbog boje kože. Revoltirana zbog rasizma, Grejs ustaje i uzima Džozefin za ruku i napušta prostor, sa povicima da se više nikada neće vratiti tu u životu. Džozefin koju je tada upoznala postaje njena bliska prijateljica. Zar se ne oseća priča o princezi, a bajka tek treba da počne?
U ovoj bajci, buduća princeza nije siromašna, nema težak život i neizvesnu budućnost. Ona je jedna od najvećih holivudskih diva ikada koja se smeši sa velikog platna pokazujući svoje preterano bele zube i naivan osmeh. Ona je Grejs Keli, Hičkok je zaljubljen u nju i nacije padaju u nesvest… a ona odlazi iz Obećane zemlje da postane princeza. To je onaj osećaj kada se okreneš Holivudu i kažeš ćao, spakuješ kofere i odeš da postaneš princeza.
Monako dobija princezu kojoj nije potreban dodatan glamur, ona ima sav glamur ovog sveta. Ona je sada La princesse Grace de Monaco u zemlji koja se tako glamurozno zove: Principauté de Monaco. U prostoru gde je vazduh skup, svaki pokret isplaniran i pogled na Korziku jednostavno neodoljiv, Grejs Keli uplivava u brak koji nije savršen. Između ostalog, moderne bajke imaju i tu manu: kada pomisliš da je srećan kraj sve što te čeka, shvatiš koliko nemaš pojma o bajkama.
Kada u dvadeset prvom veku dobiješ priliku da živiš u bajci, onda se boriš u multinacionalnoj sudskoj parnici protiv magazina žute štampe koji pokušavaju da objave tvoje toples fotografije snimljene izdaleka preko aparata sa savršenim zumom. Bajke evoluiraju.
Ali najlepša princeza dvadesetog veka kobnog septembarskog dana pre trideset godina umire u automobilskoj nesreći o kojoj niko ne sanja. Grejs vozi svoju ćerku Stefani sa porodičnog odmora kada doživljava moždani udar i gubi kontrolu nad vozilom. Ne, nema kočije i belih konja, moderna princeza vozi automobil i pod spletom nesrećnih okolnosti ova bajka se raspršuje u vidu stravično realnog slupanog automobila, vožnje do bolnice i pokušaja sprečavanja unutrašnjeg krvarenja, bezbroj policijskih zapisnika… Bilo je kasno, magija se raspršila u million delova, a najlepša princeza Grejs odlazi iz ove bajke.
Danas, na tridesetogodišnjicu njene smrti, sećamo je se kao dokaza da princeze postoje, u onom pravom smislu te reči: kao prefinjene, pravične i hrabre dame. I ne, to nije matrica koja se servira deci. Princeze postoje. Pogledajte samo Grejs Keli.
Autor je Petar Đurić
Slika je odavde.