Vidi ti tu inspiraciju

Hteli ne hteli, zaposleni u „Piksaru” viđaju se u kafeteriji, sali za sastanke, ali i u dva zajednička toaleta. Kad je računarski genije čuo da, po zamisli arhitekata, prostorije filmskog studija treba da budu smeštene u tri odvojene zgrade, podigao je jednu obrvu. Stiv Džobs (1955–2011) odmah se pobunio protiv takve zamisli. Zašto bi u jednoj zgradi radili animatori, u drugoj „kompjuteraši”, a u trećoj direktori, producenti i svi ostali?

„Piksar”, studio koji je nastao 1979. godine, sedam leta kasnije, za deset miliona dolara, preuzima Stiv Džobs. Osnivač „Epla” smatrao je da studio treba da postane mesto gde će se ljudi različitih profesija, raznorodnih svetonazora, šarenolikih i višestranih shvatanja viđati u toku radnog vremena.
Umesto tri, zgrada „Piksara” pretvorena je u veliki prostor u čijem središnjem delu su, između ostalog, postavljena dva zajednička toaleta. Zaposlenima namerno nije data mogućnost da imaju odvojen ženski i muški WC i da ih, kako je bilo predviđeno, bude znatno više. Stiv Džobs, izumitelj iMeka, iFona, iPoda, iPeda, verovao je da se velike zamisli rađaju ukoliko zaposleni imaju priliku da razmenjuju misli, čak i u toaletu. Ma koliko se činilo da u tim prostorijama čovek samo brže-bolje obavi šta treba i ide dalje, pokazalo se da je Džobs unapred „nanjušio” nešto što većini nije palo na pamet.

Čovek predan poslu, vezan za odgovarajuće radno mesto na kome često provodi duge sate, ponekad mora da ustane i odgovori prirodnim potrebama. Umesto da to uradi u nekom od toaleta, koji su uglavnom nadohvat ruke, primoran je da do te prostorije hoda izvesno vreme. Ne samo da, nekad i nesvesno, nastavlja da razmišlja o onome na čemu radi nego, kad stigne do tamo, dobije priliku da, nekad u sasvim neobaveznom razgovoru, iznenada smisli rešenje za nešto što ga je mučilo i što nije znao kako da izvede. Nadahnuće ne bira mesto gde će se roditi.

Da toaleti mogu da budu nesvakidašnje mesto za nastajanje svakakvih zamisli potvrđuje studija koja se nedavno pojavila u „Psihologu”, stručnom časopisu Britanskog psihološkog društva. Profesor Nik Haslam, predavač na katedri za psihologiju Univerziteta u Melburnu, između ostalog navodi primere velikana koji su imali tegobe povezane s varenjem i neminovno morali da provode vreme u toaletu.
Tako je, recimo, Čarls Darvin (1809–1882) čitavog života patio od nadutosti. Ovaj veliki engleski prirodnjak borio se s gasovima i često svraćao u WC. Druga je priča s Karlom Gustavom Jungom (1875–1961), slavnim švajcarskim psihijatrom. Jung je, kako je kasnije sam pričao, kao dete doživeo neobičnu spoznaju Boga, sedeći na ÝC šolji. Od hroničnog zatvora patio je i Sigmund Frojd (1856–1939), „otac” psihoanalize. I Frojd je, pretpostavlja se, do određenih ideja došao u toj maloj prostoriji.

Najzanimljiviji je, ipak, slučaj Martina Lutera (1483–1546). Ovaj nemački kaluđer, dobro je poznato, 1517. godine na vrata crkve u Vitenbergu zakucao je spisak sa devedeset pet teza. Kritički se osvrnuo i na prodaju indulgencija kojima je Rimokatolička crkva, za određenu sumu novca, vernicima nudila oprost. Iako je crkva zabranila njegovo učenje, Luterove ideje brzo su se proširile celom Nemačkom i Evropom. Njegovih Devedeset pet teza bilo je fitilj koji je potpalio plamen reformatorstva u crkvi.

Profesor Nik Haslam tvrdi da je Luter imao velikih tegoba s probavom i da je, koliko god mu to nije prijalo, mnogo vremena provodio u toaletu. Sedeći na tom „kamenom prestolu”, dalje navodi Haslam, između ostalog, Luter je došao na zamisao da napiše svoje čuvene teze i da raskrsti s Rimokatoličkom crkvom.
Inače, i sam Luter je u dva navrata naveo da je nadahnuće dobio u „kloaki”. Naravno, ima naučnika koji kažu da „kloaka” može da se protumači kao WC, ali da je ovaj veliki reformator možda tu reč iskoristio simbolično, u značenju „svet”. Bilo kako bilo, Luterov „presto” nedavno je nađen: napravljen je od kamenih blokova i, što je neuobičajeno, ima „sedište” od trideset kvadratnih centimetara, s odgovarajućim otvorom.

Naravno da nam je izvor Politikin Zabavnik.
Sliku smo našli ovde.