Sećam se koliko me je ovaj odlomak oduševio pre dve godine, pa odlučih to podeliti sa vama. Inače nisam ljubitelj knjiga Paula Koelja, ali ovim sam jednostavno oduševljena.
--
Beše jednom jedna ptica. I beše ukrašena parom savršenih krila i svetlucavim, šarenim i čudesnim perjem. Najzad, beše to životinja stvorena da leti slobodno na nebu, i da raduje svakoga ko bi je posmatrao.
Jednog dana, jedna žena vide pticu i zaljubi se u nju. Posmatraše njen let usta otvorenih od čuda, dok joj je srce brzo lupalo, a oči sjajile od uzbuđenja.
Pozva je da lete zajedno, i obe putovaše nebom u potpunom skladu. Žena se divila, obožavala i slavila pticu.
Ali onda pomisli: možda ptica želi da upozna daleke planine! I žena se uplaši. Uplaši se da se nikada neće osećati isto s nekom drugom pticom. I oseti ljubomoru na sposobnosti letenja koje je ptica imala.
I oseti se usamljenom.
I pomisli: «Spremiću zamku. Čim se ptica sledeći put pojavi, nikada više neće otići.»
Ptica, koja je takođe bila zaljubljena, ponovo dođe sledećega dana, upade u zamku, i ostade zarobljena u kavezu.
Svakog dana gledala je pticu. Tamo beše predmet njene strasti, i ona ju je pokazivala svojim prijateljicama, koje primetiše : «Ti si osoba koja ima sve.» U međuvremenu, počela je da se događa neobična promena: kako je pticu posedovala, i više nije imala potrebu da je osvaja, poče da gubi interesovanje za nju. Ptica, ne mogavši da leti i izrazi svoja životna osećanja, poče da bledi, gubi sjaj, postade ružna – i žena joj više nije poklanjala pažnju, osim dok ju je hranila i čistila kavez.
Jednog lepog dana, ptica uginu. Ona se duboko rastuži, i život je provodila misleći na nju. Ali, nije se sećala kaveza, već samo onog dana kada ju je ugledala prvi put kako leti zadovoljna među oblacima.
I kada bi samu sebe osmotrila, shvatila bi da je ono što ju je toliko dirnulo, bila ptičija sloboda, snaga krila u pokretu, a ne njeno fizičko telo.
Bez ptice, njen život je izgubio smisao, i smrt pokuca na njena vrata. «Zašto si došla?» – upita ona smrt.
«Da bi ponovo mogla da letiš na nebu zajedno sa pticom» - odgovori smrt. «Da si joj dozvolila da zauvek leti, volela bi je i divila joj se još i više; ali sada sam ti ja potrebna da bi je ponovo srela»
--
Odlomak je iz Koeljove knjige "11 minuta".
Pripremila: Milka Kovačević
Slika je odavde.
Mingl kutak arhiva
Stvorena da leti
