Dragi moji srednjoškolci i srednjoškolke, a pre svega maturanti i maturantkinje, pre samo godinu dana, ja sam bila na vašem mestu. Završavala sam Gimnaziju u jednom provincijskom gradu, sa strepnjom spremala prijemni, i maštala od životu u Beogradu, o Fakultetu, o promeni. Kao neko ko je punih 19 godina živeo u malom gradu, gde se uvek sve zna, i svako ima mišljenje o svemu, jedva sam čekala da se nađem u nekoj većoj sredini koja nije marila za moju privatnost, roditelje, stavove. Iščekivala sam sredinu i instituciju u kojoj se niko na hodniku neće okretati za mnom, niti za bilo kim drugim, iz ovog ili onog razloga. Priželjkivala sam da budem nepoznata drugima, strana, makar i čudna, i da prestanem da ih zanimam. Kako ja, tako i bilo ko drugi. Veliki grad, mnogo ljudi, svako gleda svoja posla. Malo je reći da to nisam dočekala. Koliko god ja bila anonimna, i još jedan brucoš u gomili, i ma koliko sve što je u mojoj glavi ili prošlosti ne može dopreti do mojih novih kolega i još novijih sugrađana, oni su, svakako, vrlo brzo našli razlog za došaptavanje, zlurade komentare i ironične, sablažnjene poglede. Nisu me čuli, niti saslušali, ne poznaju me, ali jako dobro vide da ja, zaboga, u po bela dana, nosim Štikle i Šminku na Fakultet. A to je, reklo bi se, neoprostiv greh. Ranije, u Gimnaziji, bila sam štreber, bubalica, naporna, nemoguća, stroga, previše ozbiljna... Naučila sam da me to ne zanima, jer je to bio samo hiperbolisan lični doživljaj mojih ne tako cenjenih osobina. I ljude koji me vole su mi u par navrata zamerili nabrojane osobine, i ma koliko me pogađale, imale su kakvog-takvog realnog osnova.
Sada, kada doživim jedan od-glave-do-pete-sam-te-odmerila pogled jer lupkanje mojih štikli krene da odzvanja hodnikom, jako mi je teško da suzdržim svoju žensku jezičinu i ništa ne prokomentarišem. Mene se tuđe oblačenje i (ne)nošenje šminke savršeno ne tiče. Na Fakultet treba dolaziti pristojno obučen, i to je jedini uslov koji on postavlja (koji uzgred, mnogi ne poštuju, ali who cares). Moj stil ne utiče na moje ocene, ponašanje na fakultetu ili učinak na predavanjima. I zato ne dozvoljavam da me neko zbog njega popreko gleda, ili indirektno proziva. Dok god moj prosek bude bio viši od mojih potpetica, dragi moji dušebrižnici, gledajte svoja posla! A vi budući studenti, Fakulteti vas čekaju, ali nemojte da pomislite da će na njima biti mnogo drugačije nego što je bilo u srednjoj školi. Na moju veliku žalost, uz diplomu završene srednje škole, ne ide i lepo vaspitanje.
Autorka: Danica Martić
Slika