Posle ljubavi

Inspirisano Unom Kaporovom

Posle ljubavi, onakve kakve smo imali, mora ostati nešto, opipljivo i neizbežno. Ostaje trzaj kada se upoznam sa nekim ko se zove kao ti, i tako nonšalanto izgovara tvoje ime, kao da me nije ubio. Ostaju pesme koje ne smem da slušam, sama ili pred ljudima, jer svet je video previše mojih suza. Ostaju veliki, žuti putokazi za tvoj grad kojih ima više nego ikada. Posle ljubavi ostaje tvoja strana postelje i strah da će neko iznenada naići. Ostaju svi oni koji će pomoći da manje boli, ili će zadati novi bol, nesvesni moje ranjivosti, i tvoje prikrivene slabosti. Ostaju istine da nikada neće biti lakše spomenuti te, videti te, sanjati te. Naše fotografije koje su pokazatelj da je nekada bilo dobro, toliko dobro da niko osim nas samih nije verovao da će trajati. Hiljadu i jedna laž. Ostaju budalaštine koje govorim drugima, reči bez smisla i značenja, osmesi bez razloga, jer pravog razloga za osmeh više nemam. Čuveno pitanje kako sam, kako smo, kako si, kako su tvoji… Ostaje rođendanska čestitka tvoje mame koja počinje sa “draga”. Moja čestitka za slavu koja počinje sa “mili moji”. Posle ljubavi ostaju saučesnici: čuvari tajne koje više nisu tajne. Ostaju tvoji pokloni, svuda, tamo gde ih najmanje očekujem. Tvoje reči u tuđim rečenicama, i tvoja garderoba na nepoznatim ljudima. Posle ljubavi ostaje povređena sujeta. Ostaju grozne reči-ubice da smo raskinuli, da si otišao, da se nećeš vratiti. Da ja više tamo neću odlaziti. Ostaju reči koje nikad nisam mislila da ću reći. A rekla sam. Metalni ukus promašenosti na usnama. Ostaje osećaj da nikada nisam niu čemu uspela, i da nikada ne bih ni mogla da te sačuvam. Ostaje osećaj da sam zaista uvek i verovala da ja takvu sreću nisam ni zaslužila. Posle ljubavi ostaju drugi ljudi i druge žene. Posle ljubavi kreće klupko drugih, boljih, nedovoljnih, drugačijih. Nikada dovoljno pravih, jer nikada nisu ti. Posle ljubavi ne ostaje ništa. I to jeste istina. Posle naše će, barem, ostati ova ispovest.

Autorka: Danica Martić