Sreli smo se sasvim slučajno.
Kako je došlo do našeg prvog razgovora više i ne pamtim, ali nije ni važno. Postao je deo mog života. Jedne večeri smo imali bliski kontakt. Dugo smo se mazili, češkali i razgovarali o nebitnim temama. Bilo je čarobno. Osetila sam potrebu da taj momenat traje večno. Onako, samo da se minute zamrznu i da ostanemo zauvek zarobljeni u toj beskrajnoj tišini bliskosti.
Te večeri kada je rekao da je srećan što smo se upoznali u mislima mi je odzvonila Egziperijeva rečenica:
„Ako neko voli jedan cvet koji postoji samo na jednoj među milionima i milionima planeta, to je dovoljno da bude srećan kad ga posmatra.“
Pripadao mi je u nekom paralelnom univerzumu.
Nakon te večeri smo se retko čuli i ponovo sreli nakon četiri meseca.
To nije bilo kao prvi susret. Ovaj put bilo je više ljudi oko nas i više bezveznih tema za razgovor. Ne glupih, možda je čak i „bezveznih“ pregruba reč, ali to nisu bile stvari o kojima sam htela sa njim da pričam. Zapravo nisam ni htela da pričam sa njim. Htela sam da u tišini delimo tu emociju za koju sam osetila da se i kod njega javila.
Te oči… Te divne, plave oči koje kriju jedan tako dalek svet. Stvarne su priče o tim osobama koje se nesmetano, tiho i prijateljski ušuškaju u kutak našeg života. Osobe sa kojima je ništa sve i koje svojom energijom i postojanjem remete zvezdano nebo našeg srca. Osobe koje su uvek tu i koje će vas nesvesno naterati da osetite vreme, da osetite kako brzo prolaze minute kada ste zajedno. Osoba koja će razumeti vaše potrebe, emocije i želje. Osoba koja će prepoznati nezadovoljstvo u vašim očima onog momenta kad vaš osmeh ne bude mogao da ga sakrije.
On je u mom životu ta osoba. Od tog drugog sastanka se nismo videli. Noć sam provela razmišljajući o svemu. Opozvaću se još jednom na Egziperija, ali dok me je grlio u pogledu sam pročitala:
„Naravno. Videćeš gde počinje moj trag u pesku. Čekaj me tamo. Doći ću noćas“.
Bio je razlog neprospavane noći. Bio je komadić koji nedostaje. Bio je i ostao razdoblje koje će mom životu faliti.
Nema svaka priča srećan kraj.
Autorka: Milka Kovačević
Sliku smo našli ovde