Petak je, popodne...Obaveze su iza tebe, osećaš se slobodno da radiš šta poželiš makar u nekoliko dana slobodnog vremena. Udahneš duboko i izdahneš vazduh neobično polako.
I čime započinješ svoj dragoceni vikend? Dolaziš kući, zafrljačiš jaknu i torbu pravac kauča. Opala, bataci za ručak: „Kevo, najbolja si, majke mi...“ Aha, evo je moja serija..Ma šta pričaju ovi sa vesti, opet neki izbori.. Zvvvvvrrrr, zvrrrr...Zvoni mi telefon (old time melodija, to je sad in) , ko li je? „E, batice, ma može naravno da zablejimo...Aha, a ti kupi pivo, ja ću kikiriki“.
I dani se nekako izvuku, pa se po pravilu „pet do 12“ u nedelju rade domaći, a čovek se pita kako ovi vikendi traju tako kratko, a ona radna nedelja nikako da se završi. Ali tako je.. Samo treba toga da budemo svesni. Nema ničeg lošeg u tome da pružimo sebi oduška, da se odmorimo, izbistrimo misli, naspavamo (!?).. Ma da li to stvarno radimo?
Vikend po pravilu bude vreme da se ode na neku žurku, ostane do kasno napolju ili kod kuće uz neki film ili pak da se sa ortakom, ortakinjom svrne malo do tržnog centra (većinom da se razgleda, a ponekad i kupi neka sitnica). A da li možda možemo da uradimo još nešto, produktivnije, bolje za nas?
Kao na primer, umesto u šoping mi napunimo baterije u prirodi, izrekreiramo se. Obećamo sebi da jednu noć legnemo u 22h. (Ja sam to konačno uradila posle 5-6 godina leganja u 12, 1 sat, a kad se uči i 3-4h). Razlika je velika, jer je taj san okrepljujuć, pa se ne osećate umornije posle njega, što se ponekad desi. I pročitamo neku knjigu. E sad razmišljate, ko će još to u slobodno vreme, pored ionako puno obaveznog čitanja. Ali, to je ono na šta smo primorani. Knjiga koju mi pažljivo biramo za sebe je hrana za dušu. Kada preskočimo neko vreme, a da nismo pročitali neku knjigu, znatno osiromašujemo svoj jezik, stagniramo.
Tu su pored knjiga i fantastični seminari, koji se redovno održavaju u Kancelarijama za mlade, u bibliotekama, tu su i tribine i slično. Ovakva vrsta neformalnog znanja se, jednostavno, ne može dobiti u školi. PR seminari koji su zanimljivi i kad vas ova oblast ne zanima, su značajni jer uvežbavate vaš javni nastup i oslobađate se treme og govora pred publikom. Za ove strahove odlične su i glumačke sekcije. Ako ne znate gde da počnete, možete se raspitati kod drugova koji su aktivni ili učlaniti na mailing liste lokalnih Kancelarija za mlade. Onaj ko ima nešto drugačije afinitete, i oseća veliku empatiju prema ugroženim društvenim grupama: starijima, osobama sa invaliditetom, decom smeštenom u domove(...) može lako postati volonter i pomoći. Potrebna je samo inicijalna kapisla, posle sve nekako ide samo od sebe i sve je povezano. Tvoja društvena angažovanost je divna ne samo za druge osobe, već i za tebe koji se angažuješ. Pored osećaja ispunjenosti, tu je i stavka o nekoj vrsti radnog iskustva u tvom CV-ju koja se svakako kasnije boduje.
Autorka: Tijana Vujadinović