Nežni Hemingvej

U desetak do sada neobjavljenih pisama koja su izložena u Kenedijevoj biblioteci u Bostonu, čuveni pisac Ernest Hemingvej pokazuje nežnost neouobičajenu za njegovu mačo personu

U pismu prijatelju Ðanfranku Ivančiću, napisanom na Kubi u februaru 1953, Hemingvej piše o tome kako je morao da uspava mačku pod imenom Ujka Vili koju su udarila kola. 

"Nedostaješ mi, a i gospođica Ujka Vili. Morao sam da pucam u ljude, ali nikada u nekoga koga sam znao i voleo 11 godina. Nikoga koji je preo sa dve slomljene noge", napisao je književnik. 

Pisma potiču iz perioda od 1953. do 1960. godine, godinu dana pre nego što se ovaj dobitnik Pulicera ubio. Neka su kucana na mašini, druga rukom pisana sa Kube, iz Evrope, safarija u Africi i Ajdaha. 

Ivančić i Hemingvej upoznali su se u hotelskom baru u Veneciji 1949. godine i zbližili se i pored razlike od 20 godina oko ratnih rana - obojica su bili ranjeni u nogu. Stručnjaci kažu da pisma pokazuju Hemingvejevu stranu koja nije obično bila deo njegove ličnosti - pisca koji je pisao o ratu, borbama bikova, lovu i ribolovu.

Fondacija Kenedijeve biblioteke kupila je pisma u novembru od Ivančića, a kustos Hemingvejeve zbirke Suzan Vrin upoznala se sa sada starim gospodinom u Italiji. 

"On i dalje piše svakog jutra po savetu Hemingveja", rekla je ona. Pisma pokazuju nežniju stranu pisca i predstavljaju ga kao nekoga ko je imao vremena da posluži kao očinska figura mladom prijatelju, kaže urednica lista "Hemingvej rivju" Suzan Bigel. 

Hemingvejevo pismo o smrti voljene mačke takođe pokazuje piščevu borbu da odvoji svoj javni i privatni život. U pismu Hemingvej piše i o grupi turista koji su tog dana posetili njegovu vilu. 

"I dalje sam imao pušku u rukama i rekao sam im da su došli u lošem trenutku i zamolio ih da odu", napisao je on i dodao da je jedan od turista prokomentarisao da su zapravo došli u pravom trenutku da vide "velikog Hemingveja kako plače, jer je morao da ubije mačku". 

U pismima Hemingvej pominje i Adrijanu Ivančić, Ivančićevu sestru koja je bila piščeva muza i uzor za ženski lik u knjizi "Preko reke i u šumu". 

Stručnjaci kažu i da je, zahvaljujući njenoj poseti Kubi 1950. godine, Hemingvej bio inspirisan da napiše roman "Starac i more" za koji je dobio i Nobelovu nagradu za književnost.

U moru zanimljivih komentara nakon teksta na sajtu b92.net, mi izdvajamo reči jedne čitateljke:

"Bas mi je drago sto sam ovo procitala. U januaru sam bila na Kubi, pa sam pod utiscima. Havana je u velikoj meri u znaku Ernesta Hemingveja, koji je tamo proveo deo svog zivota. Ponovo sam procitala knjigu "Starac i more" koja mi je bila jako dosadna u tinejdzersko doba, a sada sam u njoj videla svu lepotu i vitestvo. Najimpresivniji je deo kada se nakon velike borbe sa ribom starac na kraju izvinjava ribi zato sto ju je upecao. Ta borba se na milion nacina moze shvatiti u realnom zivotu. 
"My mojito in La Bodeguita, My daiquiri in El Floridita." Ernest Hemingway"

Hvala B92 redakciji Kulture.

Sliku smo našli ovde.