Uspomene na najlepše doba života otvaraju se kroz roman koji je Branislav Nušić, kako je sam izjavio, napisao za decu, inspirisan pomalo i ličnim biserima iz đačkog doba. Njegovi Hajduci su prostodušna ispovest jednog dečaka koja će svakog čitaoca nasmejati do suza.
Šestorica gimnazijalaca sa smešnim nadimcima koje su zaradili zahvaljujući svojim najizraženijim osobinama redovno se okupljaju na poljani kod hrastovog stabla, izbegavajući đačke obaveze. Svaki od njih je luckast na svoj način i kao i svi učenici, mašta o životu bez škole i strogih profesora. Njihov drug propalica, koji je poznat po svojoj snazi, ali ne i po pameti, predlaže im da napuste toplinu i udobnost svojih domova i odmetnu se u hajduke, kako ne bi više imali problema sa školom. Dečacima se pomisao na odmetništvo baš i ne dopada, ali posle navalentnog ubeđivanja od strane svog druga pristaju kako ne bi ispali kukavice. Njihov predvodnik koji pretenduje na mesto harambaše ih odvodi na hajdučki sastanak, organizuje suđenje izdajici, organizuje polaganje hajdučke zakletve. Dan pred početak odmetništva događa se sličan scenario u svih šest kuća: dečaci su ljubazniji prema svojim porodicama, nečujno se opraštaju od dragih stvari, pripremaju ono što misle da će im zatrebati u šumi i prave plan za tihi odlazak iz kuće. Ujutru se sastaju i odlaze u šumu, gde najpre utvrđuju čime sve raspolažu. Našli su se tu viljuška, nož, kašika, pa i salveta, čačkalice, svakakve đakonije, igla, konac, i tek jedna sekira koju je poneo izabrani harambaša. Do noći ne nalaze vode, jedva upale vatru i već im nije sve potaman: hladno im je, boje se mraka i raznoraznih zvukova, gladni su, žedni. Pridružuje im se i odbeglo magare za koje su prvo mislili da je neprijatelj i pobegli od njega. U međuvremenu zabrinuti roditelji dižu sve na noge i kreću u poteru, zajedno sa organima vlasti. Dečaci u hajdukovanju provode tek jedan i po dan, kada ih hapse i odvode ni manje ni više nego u svinjac. Kada ih pojedu buve, onjuši svinja i u potpunosti ogladne, definitivno se završava period ,,slavnog hajdukovanja''. Vlast ih sprovodi u selo sporednim putem kako im ne bi obrukali porodice, ali ih zato čekaju besni očevi sa kaiševima u rukama, harambaša izvlači batine od bivšeg gazde pekara, a i siroto magare ne prolazi bolje jer ga čeka gazda - Tasa. Selo saznaje od tračara za ovaj događaj i imena ,,hajduka'' ostaju osramoćena, a oni sami isključeni iz škole sa mogućnošću polaganja ispita.
Hajduci kao urnebesna komedija podsetiće starije generacije na doba u kojem su i sami na razne načine ,,hajdukovali'' a đacima će dati oduška činjenicom da su njihove muke vanvremenske. Barem je Nušiću đakovanje sigurno celog života tako izgledalo.
Autorka: Ana Zdravković