More romana ove nedelje zamenićemo lirikom. Na listi za čitanje ovog puta nalazi se zbirka pesama bengalskog stvaraoca Rabindranta Tagorea. Iako je Gitandžale zbirka zahvaljujući kojoj je ovaj pesnik dobio Nobelovu nagradu 1913. godine, osvrnućemo se na onu poznatiju, koju svi obavezno otkrijemo u školskim danima.
Gradinar je svetski poznata zbirka koju čini 85 neobičnih pesama, naizgled jednostavnih za shvatanje, ispevanih o i u slavu ljubavi. Svaka od njih, pak, ima svoj dublji smisao i značenje, a sve ih objedinjuje jedna figura - žena. Ponekad nam se čini da je ta žena stvarna i jedna jedina, a često se pitamo nije li ona samo neostvareni san, neodređena i oličenje samog pojma žena. Čitajući pesme iz Gradinara upoznajemo sva njena stanja i oblike, kao i sva osećanja koja može prouzrokovati u srcu jednog muškarca. Ponekad je tužna, ponekad zamišljena, nekada vedra, a nekad zagonetna. Radi nje vredi živeti, stvarati, nadati se. Ona je uzrok i uzor svega, predodređena da bude poštovana i voljena. Za njenu se ljubav treba boriti, ali najpre skupiti hrabrost za tu borbu. Gradinar žudi za njenim malenim rukama, toliko da će biti njen rob do kraja života, on čezne da joj iskaže svoju ljubav, da joj otkrije bol koji proživljava zbog toga što je nema, ali se ne usuđuje jer nema hrabrosti. Ta žena progovara kroz pesme, ali je uvek jednako ponosita, pomalo arogantna ili možda samo srećna jer zna da je voljena. Motivi prirode u pesmama samo su još jedan vid poređenja sa savršenstvom žene.
Pesnik se u 85. pesmi pita ko je taj čitalac koji će hiljadama godina kasnije ove pesme čitati i kako će o njima razmišljati. To ni mi ne možemo znati, ali svako od nas može biti čitalac koji stotinak godina kasnije ove pesme sa radošću ili setom doživljava na svoj način. Prepustimo se indijskom nobelovcu i čarima njegovih pesama, otkrijmo njihovu skrivenu lepotu.
Autorka: Ana Zdravković