Naša ljubav je kao tango, brza i strastvena. Udaljavamo se, grlimo i ljubimo... i taman kad pomislim da je dosta, da treba da usporim ili prestanem, ona iznova raste u meni kao plima i tera me tebi nazad, brže i u još većem zanosu. I tako se vrtimo jedno oko drugog bez prestanka. Da, neko nas okreće i vrti, a mi igramo. I ne znam da li je dobro i koliko će ovo potrajati, ali jedno znam: SVE DOK MUZIKA TRAJE, NECEMO SIĆI SA POZORNICE. U to sam sigurna.
A sve dok traje odlaziću i vraćati se. I kad odlazim, odlazim lako; lako se odričem svega kao da je ništa, kao da je sve bilo samo beznačajni tren. Ali onda se u tom istom trenu vratim tebi još lakše, kao igračica tanga odevena u ljubav, u zanosu svoje igre, sa još više strasti i požude. I tako, priljubljeni jedno uz drugo usporavamo, zagrljeni, dok nas neko okreće i čekamo njegov znak kada će se igra ponovo ubrzati i ja ću, ponovo, sa istom lakoćom otići od tebe, i sa još većom požudom vratiti se tebi u zagrljaj.
A ti, odeven u tamu podzemlja, sve to posmatraš. Moji laki, iznenadni koraci koji vode od tebe čine te besnim i bude u tebi jaku strast i želju da se vratim nazad. Tada stežeš moju ruku čvršće da bi me podsetio na to da, bez obzira koliko sam daleko od tebe, još uvek ti pripadam. A kad te pogledam, tako si hladan i uzdržan, kao da ti je svejedno. Ali kad se moje usne nađu blizu tvojih - oči te izdaju. Taj pogled pun strasti, požude i ljubavi. I stežeš me čvršće oko struka, kao da se plašiš da ću ponovo otići, da ću nestati lako kao san u rano zimsko jutro posle kojeg ostaje samo sladak ukus na usnama. Ali tada, prsti koji nas okreću daju znak i ti me grubo i odlučno guraš od sebe kao kamenčić koji šutneš na ulici u prolazu, puštas mi ruku i onaj topli pogled ti nestaje iz očiju. Tada, mi na kratko menjamo partnere i pokušavamo da sa njima igramo dalje, ali nas oni prsti opet spajaju, jer ovaj tango sa nekim drugim nema smisla - dosadan je i smešan kad postojiš ti. Više ništa nije isto. A onda, kad moja ruka dodirne tvoju i pogledi nam se sretnu, sve prestaje i sve kreće ispočetka. I to će trajati sve dok traje ovaj tango. Jer ovo je naša igra, samo naša i bez obzira na to što se noge umore ili poželimo drugog partnera, muzika ne dozvoljava da stanemo i prekinemo s igrom, a svaki korak odigran s nekim drugim smešan je i besmislen.
I ti to osećaš, zar ne? Sve ovo nema smisla ako i ti to ne osećaš. Ali ja znam da osećaš. Vidim to u tvom pogledu i osećam u dodiru i poljupcu. A da nije tako, ova muzika bi bila drugacija - ne bi bila toliko opojna i draga srcu, a ko zna - možda bi do sad već i prestala.
A ako ikada i prestane ili se onaj koji nas okreće umori i reši da sve prestane, zauvek će ostati sećanje na ljubav i tamu, koji su, priljubljeni jedno uz drugo, u vatri strasti i požude pronašli sebe i smisao ove igre. Ostaće priča o dobru i zlu koji su je odigrali kao niko do tada. I zato dok "Daleke jecaju zvezde, mio se gasi sjaj, srce mi već dugo sluti - SVEMU CE DOĆI KRAJ... Igrajmo najlepšu igru, nek radost mi ispuni grud', strašno, nežno mi šapni: Da l' ne beše uzalud? Igrajmo poslednji tango, naše igre već gasne plam. Život se šali sa nama. Biću sama. I ti sam. I zato igrajmo taj tango smrti, kao nekada pre, neka se sve zavrti, samo ne zaboravi me,.."
Da. Nemoj da me zaboraviš, jer će u suprotnom nestati i ljubav i tama. I sećanje na ovaj tango rasprsnuće se kao mehurić sapunice na površini vode. A sve dok me se budeš sećao, muzika koja poziva na igru će se i dalje čuti. Sasvim tiho i u dubini srca tinjaće plamičak vatre i čekaće trenutak da se rasplamsa. Biće kao najlepši biser sakriven duboko na dnu mora, koji čeka u nadi da će trenutak kada će ugledati svetlost dana i zasijati u svom najlepšem sjaju. Ako ne dođe taj dan i trenutak, ostaće zaboravljen duboko na dnu, i svet neće imati prilike da ga vidi i da se divi njegovoj neprikosnovenoj lepoti.
Tako će i ovaj tango čekati dan kada će se naše ruke opet dotaći, pogledi sresti, a tela priljubiti jedno uz drugo i opet zaplesati. I vatra strasti će se opet rasplamsati, a tango će ponovo dobiti svoj sjaj i lepotu.
Autorka: Aleksandra Brkić
Sliku smo našli ovde.