Retko kada pomišljamo na ono što imamo, a gotovo uvek na ono što nam nedostaje.
Artur Šopenhauer
Novogodišnja euforija, hteli to ili ne, navodi na rekapitulaciju prethodne godine, i izvođenja zaključka: po čemu ćemo je pamtiti? Dok privodimo kraju 2011, dosta nade polazemo u sledeću godinu, da ce biti (još) bolja, pravimo spiskove šta želimo da uradimo, i konačno, taj doček.
Dok se ja spremam da sa svojom mamom otputujem u Berlin ne mogu a da ne pomislim koliko sam zahvalna na svemu. Prošle godine u ovo vreme, ona je bila u bolnici, radili su joj pretrage, i bilo je sve neizvesno. Tih dana kao nikad do sad sam bila uplašena, jer nisam mogla da kontrolišem ishod. Bila sam očajna, i taj doček mi i nije značio mnogo, ne toliko kao ovaj. Činjenica da mogu da čujem njen glas, da je dodirnem, da je jednostavno tu, meni neizmerno znači. Pomislim na te ljude koji nisu bili te sreće, i to je dovoljno da promeni moj način percipiranja sveta.
Važno je da budete zdravi i zadovoljni, da plenite pozitivnom energijom, da radite ono što volite i što vas čini srećnima. Umesto perifernih stvari koje nam neretko i kvare raspoloženje, fokusirajmo se na one koje zaista vrede.
U sledećoj godini i dalje važi Carpe Diem!
(mada bi sad moja drugarica prokomentarisala kako će sledeće godine smak sveta, i kako ćemo svakako tog famoznog dana svi umreti. Ipak, ne bih da to bude poruka mog teksta!)
Želim vam srećnu Novu godinu i Božićne praznike!
Autorka je Nina Vorgić, a slika je odavde