Kada govorimo o odanosti, obično mislimo na takozvanu poslovnu i bračnu odanost. Prva govori o odanosti (lojalnosti) određenom poslodavcu. Može to da bude neko preduzeće ili, ako je reč o umetnicima – piscima, muzičarima ili slikarima – izdavač, agent ili galerista. U drugom slučaju odanost govori o tome da je poštovan bračni zavet dat na venčanju. Ostaćemo zajedno i u dobru i u zlu. Onda kada život postaje izazov za bračnu odanost, ova vrsta istrajnosti izmamiće kod većine suzu.
Jer, odanost se računa u ljudske vrline. Ponekad, ukoliko ne mogu da je nađu među ljudima, mnogi pravu odanost nalaze kod kućnih ljubimaca. Pre svega – pasa. Pas je onaj koji do poslednjeg daha ostaje veran i odan svom gospodaru. Međutim, neki su spremni da osude pseću odanost kao osobinu koja nije za hvalu, jer im navodno liči na potčinjenost i strah. Navodno, pas ostaje privržen i veran zbog nagrade koju će da dobije. Odnosno, zbog straha od kazne. A gazda voli svog psa upravo zato što pored sebe ima – verno pseto.
Istinita priča koja se nedavno zbila u Velikoj Britaniji baca drugo svetlo na pseću prirodu i njihovu odanost.
Odgajalište pasa u Šruzbriju u Engleskoj nedavno je bilo zatrpano ponudama za pomoć. Naime, nešto ranije, vlasnici odgajališta dali su oglas tražeći dom za par životinja koje se više ne uklapaju u odgajalište. Reč je o psima – danskim, odnosno nemačkim dogama. Jedan od dva psa potpuno je slep i zavisi od tog drugog, dakle, bilo bi neljudski razdvojiti ih. Luiz Kembel, vlasnica odgajališta, već prvog dana posle objavljivanja oglasa dobila je dvesta ponuda iz različitih mesta, kao i samog Šruzbrija. Bila je ganuta i, kako je potvrdila novinarima lokalnih dnevnika, ponovo je uverena da ljudska dobrota nije iščezla. Za onu pseću, odavno je uverena da postoji...
Sedmogodišnja kuja Lili već pet godina u potpunosti zavisi od Medisona, svog vršnjaka, mužjaka. Jer, kada je imala samo osamnaest meseci, izvađene su joj oči. Bila je podvrgnuta strašnoj operaciji, pošto su joj trepavice rasle unutar očnih jabučica. Kad se oporavila, nije mogla bez pomoći. Tada se pojavio Medison. Niko ga nije zvao i niko mu ništa nije ponudio kao nagradu. Izdvojio se od ostalih i počeo da joj pomaže. Od tog trenutka, oni su nerazdvojni. 
Između dva psa razvila se snažna veza koja, ukoliko ih neko posmatra, liči na neku vrstu telepatije. Oni kao da znaju šta ovaj drugi misli i želi da uradi. Medison se prema Lili ponaša kao pravi pas čuvar, vodič, pomagač, hranitelj, i šta sve ne. Svakodnevno, oni izvesno vreme provode u „razgovoru”. Mogao bi da se stekne utisak da Medison objašnjava Lili šta se sve oko njih događa.
Luiz je pokušala da ih nakratko rastavi kako bi utvrdila da li Lili može da živi bez Medisonove pomoći. Tužno je bilo gledati ih. Tada je shvatila da bi bilo krajnje nepravedno da žive odvojeno. Ne bi patila samo Lili, jer nema svog vodiča kroz život, patio bi i Medison. Ne bi bilo njegove Lili kojoj je toliko odan. Na vlasnicima odgajališta sada je odluka kome će na čuvanje dati nerazdvojni par. Izvesno je da im je potreban veliki prostor, budući da je reč o dva velika psa. Ponekad se desi da Lili nešto sruši, ali već sledećeg trenutka Medison se stvara kraj nje i popravlja stvar.
Nekada davno, danske doge bile su uvaženi čuvari srednjovekovnih dvorova. Osim opasnog izgleda, koji deluje zastrašujuće na one koji se, inače, plaše pasa, ovu pasminu krase mirnoća i plemenitost. Medison to i potvrđuje.
Priču smo pronašli u najdražem Politikinom Zabavniku.