Lego robotika je skup malih delova koji liče na lego kocke, ali mnogo od tih delovi u sebi sadrže mašinska i elektrotehnička svojstva, između ostalog ljudi na američkim fakultetima diplomiraju na osnovu Lego robotike, kod nas nažalost je slabo zastupljeno, a i kompleti koštaju mnogo.
Prvi komplet Lego robotike nazvan je RCX koji je sadržao različite komponente od kojih su: motori, senzori dodira, kao i senzor svetlosti. Nakon nekoliko godina Lego je izdao NXT i NXT2, vidno poboljšane verzije koji su pored svih komponenti koji su nalazili u prethodnoj verziji dodali još: ultrazvučni senzor, zvučni senzor, senzor boja, takođe omogućili su upravljanje preko bluetooth-a dok je u prethodnoj verziji bilo moguće samo preko infrared-a. Svaki od kompleta sadrži “mozak” robota, a to je mikroračunar pomoću kojeg ubacujete programe i svog robota “oživljavate”. Ako razumeš ceo ovaj pasus - bravo, svaka čast :)
Što se tiče programiranju tu imate veliki izbor. Lego je pripremio njihov program koji dobijate uz komplet, tu je programiranje omogućeno preko algoritma ili blokova, nažalost složeniji roboti ne mogu da se isprogramiraju preko Lego software-a, ali programiranje je moguće takođe preko C-a, Jave, čak i C++, nešto više su se potrudili ljudi iz Microsoft-a i kreirali su Microsoft Robotics, koji pored programiranja Lego robota omogućava programiranje i drugih manjih robota i prikaz simulacije rada robota, tako da na vreme možete da otklonite greške ako postoje, ali programiranje je takođe preko blokova. Lego se pobrinuo i za kreiranje robota preko računara, tačnije kada kreirate robota možete da napravite tutorijal od toga i da pomognete drugim ljudima.
Roboti mogu imati različite senzore:
Senzor dodira- senzor registruje prepreku. Uz pomoć tog senzora robot može da zaobiđe prepreku, preskoči, ili jednostavno da, da komandu drugom motoru da se pokrene.
Senzor svetlosti- njihova najčešća primena je u štampanju, ali zastupljeni su i u Lego robotici, pomoću tog senzora određuje se veličina prepreke. Kao i senzor dodira i ovaj senzor daje komandu motoru da se pokrene.
Ultrazvučni senzor- ultrazvučni senzori detektuju blizinu na osnovu prijema zvučnog talasa odbijeog od objekat, ovaj senzor smo najčešće koristili kako bi robotu “rekli” kad da stane ili da izvrši neke od drugih funkcija jednostavnim pokretom ruke.
Zvučni senzor- nažalost sa ovim senzorom nisam imala prilike da radim, ali senzor reaguje na glas, pomoću čega robotu glasom naređujete kuda želite da ide.
Senzor boja- senzor boja prepoznaje RGB boje i na osnovu toga vrši dalje funkcije, ovaj senzor nam je najviše koristio u sklapanju Rubikove kocke.
"Politehnika" - škola za nove tehnologije ima sekciju za lego robotiku koju vodi profesorka Valentina Mladenović i čiji učesnici uspešno prave različite robote. Neki od tih robota su:
Humanoid - simulira pokrete čoveka, reaguje na određenu boju i pomalo govori
Shooter - kada dođe do određene distance od mete, ispaljuje kuglice
Robagator - izgled podseća na krokodila. Kada dođe na 25cm otvara usta i ujeda
Color sorter - razvrstava nasumično postavljene kuglice na osnovu boja
Rubikova kocka - slaže Rubikovu kocku za 6 minuta
Hvatač - upravljanje preko daljinskog, hvata predmete kružnog oblika
Štampač - ispisuje sa olovkom reč koja mu je zadata u programu
Gimastičar - simulira rad gimanastičara
Sve ovo nam je rekla naša saradnica Valerija Spasojević i ako imaš neka pitanja pitaj nas, a mi ćemo nju.