foto: S Mcshane (Unsplash), BOŠ
„Dvanaesti mart 2003. godine, svanuo je vedar i sunčan. Zoran Đinđić trebalo je da se pojavi tog popodneva u centru „Sava“, na nekom međunarodnom skupu, ali je promenio plan i krenuo u Vladu oko podne.“ (Atentat na Zorana Đinđića – M. Vasić)
Predsednik Demokratske stranke 1994. godine. Lider opozicije u kojoj se borio protiv režima Slobodana Miloševića. Kratko i gradonačelnik Beograda.
Ispred sedišta Vlade Srbije u Beogradu, 12. marta 2003. u atentatu je ubijen premijer Srbije i lider Demokratske stranke Zoran Đinđić. Iako je Đinđić na čelu vlade bio nepune dve godine, od 25. januara 2001, nakon pada režima Slobodana Miloševića 5. oktobra, za njegovo vreme započete su socijalne i ekonomske reforme, ali i uspostavljeni dobri odnosi sa zapadnim zemljama. Zalagao se za građansko društvo i obrazovanje kao temelj demokratije. Cilj mu je bio i da Srbija bude članica Evropske unije.
Prema rečima mnogih koji su ga znali i verovali u njegovu viziju, dan kada je premijer pao u ulazu V, je dan kada je Srbija stala. Vanredno stanje, panika, uznemirenost, a danas – razočaranje.
Šta o premijeru Zoranu Đinđiću misle mladi?
O Đinđiću i politici mladi su isticali pozitivne stavove, a najupečatljivije je to što se u našoj zemlji zadesila „moderna tragedija“ i ubistvo premijera u 21. veku.
Neke od asocijacija koje su mladi navodili su demokratija, ponos, preporod, borba i pravda, a studentkinja Matematičkog fakulteta, Sara Pošarac rekla je da „smatra da bi Srbija danas bila u mnogo boljem položaju u svetu nego sada, kao i da smatra da bi se rešilo pitanje Kosova*“. Istakla je da je Đinđić imao viziju izvan svog vremena i da je znao kako da je sprovede u delo, kao i da je imao hrabrosti da se suprotstavi neistomišljenicima.
Student novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Danilo Savović, rekao je da je „Zoran Đinđić i dalje veoma čest predmet razgovora, simbol nade i otpora, a njegovo ubistvo predstavlja dugotrajne i neiskorišćene probleme sa kojima se naše društvo svakodnevno susreće. Ostaće zapamćen kao prvi demokratski premijer Srbije, a mi ćemo ostati da se pitamo kako bi naša država izgledala danas da je on živ“.
Mišljenja mladih se prepliću i podudaraju iako mnogi od njih nisu bili rođeni ili se ne sećaju dana atentata na premijera Srbije.
Kada pitamo one starije, za njih je to momenat kada sve staje. Sećanja na taj dan poprilično su šarenolika, ali nikome pozitivna. Generacije, koje su tada bile u osnovnim školama, većinom nisu svesne šta je značio taj 12. mart, ali su upamtili televiziju i prenos ove udarne vesti, veliki broj građana na ulicama i proglašenje vanrednog stanja.
Prema Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u Srbiji iz 2023. godine, na novopostavljeno pitanje (nedostatak demokratije i pravde) preko 50 odsto mladih je navelo to kao najveći problem.
Kada pogledamo istraživanje CeSID-a, 13 odsto ispitanika smatra da nedemokratski sistem vladanja ponekad može biti bolji od demokratije, dok među onima koji veruju da se Srbija kreće u lošem pravcu glasa njih 20 odsto. Prema ovom istraživanju, mladi u našoj zemlji imaju pozitivan odnos prema demokratiji i njih 47 odsto smatra da je demokratija bolja od svih drugih oblika vladavine. Takođe, ovo istraživanje pokazuje da kada su u pitanju izbori među mladima koji redovno izlaze na glasanje njih 55 odsto ima pozitivan odnos prema demokratiji.
Prema stavovima mladih Srbija ide u veoma lošem smeru. Čak 49 odsto njih koji žive u Srbiji smatraju da je pravac u kome se kreće država loš. Procena Cesid-a je to da mladima ovo mišljenje daje dodatan razlog da napuste zemlju i smanjuje želju da se aktivnije uključe u pozitivne promene u njoj.
Autorka: Isidora Martać