foto: ThrowBack Graphics (Unsplash), BOŠ
Filološko-umetnički fakultet Univerziteta u Kragujevcu, poznat i kao FILUM, osnovan je 2002. godine kao rezultat spajanja tri odseka sa matičnih fakulteta Univerziteta u Beogradu i Univerziteta umetnosti u Beogradu, koji su prethodno počeli sa radom 1996. godine. Vlada Republike Srbije je aprila 2002. godine donela odluku o spajanju ovih odseka u jedinstven fakultet, koji je dobio naziv Filološko-umetnički fakultet, a prva generacija studenata upisana je 2006. godine.
FILUM ima tri odseka, Odsek za filologiju, Odsek za muzičku umetnost, Odsek za primenjenu i likovnu umetnost, i kao državni fakultet, je jedini fakultet Univerziteta u Kragujevcu koji pruža mogućnost da se studiraju ove oblasti, u ovom gradu.
Kako piše na sajtu fakulteta: „Kratak pregled razvoja Filološko-umetničkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu u proteklih 20 godina, jasno i rečito pokazuje da su se studije humanističkih i umetničkih disciplina, začete u 19. veku u Kragujevcu, vratile svojoj matici sa novom snagom i evropskim kvalitetom. Veliki luk, od Liceuma i Velike škole do Univerziteta u Kragujevcu i Filološko-umetničkog fakulteta, od Kragujevca do Beograda i, opet, nazad do Kragujevca, u srce akademskog obrazovanja, intelektualnih i kulturnih sfera – sa FILUM-om na novim putevima obrazovanja, nauke i umetnosti.”
Međutim, da li taj put obrazovanja, nauke i umetnosti podrazumeva i to što studenti i studentkinje, zapravo, ni nemaju uslova za studiranje, time što ni nemaju svoj prostor i zgradu fakulteta? To što godinama već apeluju da se učini nešto, što jasno govore i ukazuju na probleme i poteškoće studiranja, i uporno nailaze na zid i prazna obećanja institucija kojima je posao da ovaj problem reše?
Studenti i studentkinje FILUM-a imaju predavanja na različitim lokacijama širom grada, koriste slobodne prostorije po drugim fakultetima, srednjim i osnovnim školama. Studenti umetničkih smerova sa sobom stalno nose svoju opremu, dok studenti filoloških odlaze na skroz drugu lokaciju u gradu kako bi došli do svoje biblioteke.
Pored toga što je godinama ovo problem o kojem govore, studenti su i juna 2023. godine podneli peticiju „Za rešavanje pitanja objekta Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu i blagovremeno i ažurno pružanje informacija”. Plan je bio da peticija zaživi i pokrene rešavanje problema, međutim došlo je samo do lažnih obećanja. Izgradnja nove zgrade je trebalo da se započne na dvadesetu godišnjicu FILUM-a, bilo je planova za privremeno prebacivanje u neki već postojeći objekat, međutim od maketa i praznih govora se niko nije pomakao.
„Peticije su se već pokretale prethodnih godina u više navrata od strane naših kolega, i profesori i studenti su pisali i žalbe i molbe, ali problem još uvek nije rešen. Naravno svaka od tih inicijativa ispraćena je odgovorima od strane nadležnih u vidu obećanja o izgradnji zgrade FILUM-a, ili eventualno o prebacivanju u neki već postojeći objekat među kojima su se provlačili preduzeće „Ratko Mitrović", „Radnik” i razna druga privremena rešenja, međutim to rešavanje i obećavanje traje već godinama ali ne vidi se nikakav napredak u saniranju katastrofalnih uslova u kojima mi još uvek radimo.”, kaže za Mingl Anđela Maslak, studentkinja Likovnih umetnosti.
Anđela dodaje, „Najveći problem su prostorije u OŠ „Đura Jakšić” koje koriste slikari.
Najgora iskustva uglavnom su iz famozne klase „podrum" u kojoj smo se sretali i sa pacovima i bubašvabama, a konstantni problem je kapljanje fekalija iz cevi sa plafona, jer se prostorija nalazi ispod WC-a škole.
Meni je jedan rad koji je stajao na štafelaju „umazan", a na par mesta u prostoriji su postavljene kofe radi skupljanja tečnosti koje kaplje iz cevi. Mi smo u podrumu boravili dve godine, a nakon nas su tu klasu nasledili prvaci koji su ostali do trenutka pokretanja naše inicijative kad je fakultet zatvorio spornu klasu, čime su studenti prve godine ostali bez prostora. Mi još uvek ne znamo kako će se rešiti taj problem nedostatka učionice, jer koliko znamo fakultet drugih prostorija nema.”.
Ranijih godina se podrum usled žalbi zatvarao i predavanja su bila zabranjena, međutim ubrzo bi nakon toga ova prostorija ponovo krenula da se koristi.
Pored podruma, ono što je zajedničko za skoro sve prostorije koje FILUM koristi u OŠ „Đura Jakšić”, su zidovi koji su oronuli i koji se ljušte, prisustvo vlage i upotreba razređivača koji su štetni za udisanje, gde je potrebno konstantno provetravanje prostorija, a to se čini nemogućim jer prozori ne funkcionišu ispravno, a grejanje je neadekvatno. Uz to, prostorije nisu dobro osvetljene, postoje problemi sa strujom i neonkama, što jako škodi sa obzirom da sve te prostorije koriste za slikanje.
„Već smo u par navrata ove godine slikali u jaknama, jer niti je radilo grejanje niti su radile utičnice u koje bismo mogli da uključimo grejalicu, a i modelima je poziranje u hladnoj prostoriji otežano, da ne spominjem nemogućnost slikanja akta. Nama je izuzetno važno da u klasama provodimo što više vremena, jer to su trenutno naši ateljei, gde za razliku od svojih kuća i studentskih domova, imamo dovoljno prostora za rad, tu nam stoji meterijal, štafelaji, radovi, tu stvaramo.
Zbog kojekakvih otrova za pacove i bube u spomenutim prostorijama, i vlage, jedna od koleginica iz moje klase je imala alergijske reakcije, dok je druga u toku prethodne dve godine zadobila astmu, za šta imamo i medicinsku dokumentaciju, a već je i prethodnih godina bilo sličnih slučajeva.”, dodaje Anđela.
Studenti i studentkinje drugih smerova takođe imaju problema, kancelarije, studentska služba i biblioteka se nalaze na različitim lokacijama što studentima oduzima vreme i stvara dodatne probleme. „Nije normalno da fakultet nema svoju zgradu i da niko ništa nije preduzeo po tom pitanju. Mesta na kojima studenti treba da slušaju predavanja su na različitim i dosta udaljenim lokacijama i to je problem jer pored podrazumevanog mentalnog napora na predavanjima, treba da doživljavamo i fizički napor u toku jednog dana, što naši smerovi sami po sebi ne zahtevaju. Problem nastaje i kada nastava treba da se nadoknadi, a nema učionice koju bismo mogli da iskoristimo. Studentska služba se nalazi u zgradi Pravnog fakulteta i problem je što mnogi studenti u to vreme imaju predavanja na drugoj strani grada i teško se pronalazi vreme da se ode do same službe.
Mnogo bi mi lakše bilo, a verujem i ostalim kolegama i koleginicama, da rečnike od pola kilograma možemo uzeti iz, i vratiti u instituciju u koju idemo na predavanja i ispite, a ne da organizujemo put do Druge kragujevačke gimnazije gde se nalazi FILUM-ova biblioteka.”, govori za Mingl Vladica Rašković, studentkinja Odseka za filologiju.
U odeljku sajta FILUM-a „OAS - Likovne umetnosti”, na pitanja zašto studirati Slikarstvo i Grafiku na FILUM-u, piše, između ostalog: „Zato što ćete kod nas imati priliku da naučite različite slikarske tehnike i da ih primenjujete u praksi, zato što je nastava zanimljiva, interaktivna i podstiče vas da stalno napredujete, zato što će vam se na FILUM-u pružiti prilika da grafiku izučavate na specifičan i inovativan način koji je već gotovo deceniju prepoznat kao izuzetno kvalitetan”. Čini se da se potpuno ignoriše činjenica da uslova za rad godinama nema, nigde nije skrenuta pažnja, niti postoji upozorenje da se studenti pripreme da će veliki deo svog vremena, koji bi trebalo da iskoriste da uče, vežbaju i napreduju, iskoristiti na put od zgrade do zgrade, trpeći neadekvatne uslove. Uprkos svim navedenim problemima, fakultet uredno zahteva školarine, koje se kreću od 60.000 dinara do 170.000 dinara.
„Nisam ni sigurna gde se sve održavaju predavanja jer je mnogo zgrada u pitanju, mi koristimo Drugu kragujevačka gimnaziju, Pravni fakultet, OŠ „Đura Jakšić”, Fakultet inženjerskih nauka, Prvu kragujevačku gimnaziju… Studentska služba nam je na Pravnom fakultetu, u Drugoj kragujevačkoj gimnaziji je računovodstvo, filolozi i muzičari mislim da idu u Muzičku školu "Dr Miloje Milojević". U podrumu Prve kragujevačke gimnazije nam je grafička radionica i tu WC ne koristimo jer je previše prljavo. Jedna devojka je povredila ruku, i nisu imali nikakvu prvu pomoć, niti kako da joj pomognu u trenutku, a radimo na presama koje su polu-funkcionalne. Takođe je kiselina svuda po podu, mnogo je prljavo, pločice negde ne postoje i moramo da preskačemo rupe po prostoriji. Nemamo dovoljno mesta za rad, učionica sa računarima postoji, ali ne radi, i moramo da imamo svoje računare koji treba da budu jaki kako bi podržali programe koje moramo da kupimo i koristimo. Boje, četkice, olovke, rapidografe, platna, štampanje, sve moramo sami da nabavljamo, a neki uz sve to plaćaju i školarinu.”, kaže za Mingl Nađa Basarić, studentkinja Grafičkog dizajna.
Trenutno je pokrenuta nova peticija „Hoćemo prostor, ne obećanja!”, koju su pokrenuli studenti Likovnih umetnosti.
“Meni je poražavajuće to što su studenti konstantno na ivici da se pomire sa time da su opisani uslovi zapravo prihvatljivi, ili da nisu dovoljno loši da bi se menjali. Nama se, niti bilo kojoj drugoj klasi, za ove tri godine koliko ja studiram, niko od rukovodstva fakulteta nije obratio i rekao: ne, nije normalno da radite bez struje i grejanja i da vam na radove kaplju fekalije, i to ćemo promeniti. Zar je uopšte neophodno da mi skrećemo pažnju na to i da pišemo peticije iako taj prostor i posledice govore sami za sebe? Pritom studenti koji nisu na budžetu plaćaju školarinu za OVAKVE prostorije.”, dodaje za kraj Anđela Maslak.
Više o peticiji, saznaj OVDE.
Autorka teksta: Miona Jeremić