foto: Lazar Smilić
Srbiju na ovogodišnjoj Evroviziji u Malmeu, u Švedskoj, predstavljaće Teya Dora sa pesmom „Ramonda”. Teya Dora je dobila najveći broj glasova od žirija, dok je druga bila po glasovima publike. Ona je već poznata u svetu po planetarnom hitu „Džanum” koja ima milionske preglede, kako na Jutjubu, tako i na društvenim mrežama, a pre svega na TikToku gde je njena pesma često viđena u videima brojne publike. Drugo mesto dele Anđela Ignjatović poznatija kao Breskvica i Zorja, a treće, odnosno četvrto, Konstrakta.
Pesma za Evroviziju svake godine u Srbiji izaziva veliku pažnju. Fanovi na društvenim mrežama, pogotovo X-u, neretko dele svoja mišljenja o pesmi, ali i o izvođačima, scenskom nastupu i koliko je RTS produkcijski izneo ovaj muzički šou. Ove godine veliku pažnju izazvala je Teya Dora sa svojom pesmom „Ramonda”, kao i Breskvica sa pesmom „Gnezdo orlovo”. Sem njih dve, kao glavne favoritkinje za pobedu, našla se i Zorja sa pesmom „Lik u ogledalu” i Zejna sa pesmom „Najbolja”. ali i Konstrakta sa pesmom „Novo, bolje”.
Pokrenula se i polemika - ko i šta treba da predstavlja Srbiju na Evroviziji? Da li pesma i scenski nastup treba da budu duboko tradicionalni, sa simbolima srpstva, te se otvara takođe i pitanje šta su simboli srpstva, ili pak treba poslati pesmu u skladu sa onim što je tematika odnosno slogan „Ujedninjeni muzikom (United by Music)” koji je od prošle godine izabran za stalni evrovizijski slogan?
Teško je odgovoriti, morate se složiti, zar ne? Ili ćemo se igrati čuvene rečenice „O ukusima ne treba raspravljati?”. O da, i te kako treba raspravljati, jer muzički šou, koji predstavlja performans različitih izvođača, treba da prikaže različitost među njima, kako žanrovski, tako i scenski, što je i sama ideja Evrovizije.
Teya Dora, za mene, predstavlja Srbiju u najboljem mogućem svetlu, sa do sada, nikad jačim motivom. ,,Ramonda’’ i sam tekst za svaku osobu može značiti nešto drugo. Kada u pesmi imate toliko materijala za traženje simbolike i preispitivanje samog sebe, onda znate da je pesma uradila sve što treba - ispunila je glavni zadatak, a to je buđenje emocija, bilo da su to pozitivne ili negativne.
Šta o PZE ‘24, pobednici, muzičkom festivalu, i brojnim temama, misle mladi, ali i kritičari, možete pročitati u ostatku teksta. Ovo, do sada, bio je moj stav.
Ako si dosledan samom sebi i u skladu sa samim sobom, onda će tu energiju i publika osetiti
Docent dr Dušan Aleksić sa Filozofskog fakulteta u Nišu Eurosong prati od najranijeg detinjstva. U doba ratova i inflacije, ovaj muzički festival bio je tračak radosti. Kasnije, kako kaže, zadržala se ljubav prema ideji muzički ujedinjene Evrope koja se, opet, bazira na specifičnostima, originalnosti i različitosti predstavnika zemalja učesnika. On za Mingl ističe da je ove godine napravljen sjajan izbor pesama, te da urednici zabavno-informativnog programa RTS Oliveri Kovačević treba odati priznanje ne samo za organizaciju festivala, već i za doprinos celokupnoj muzičkoj sceni Srbije.
„I ovoga puta smo imali prilike da vidimo mlade, talentovane ljude koje možda ne bismo primetili, kao i žanrovsku raznolikost. Ovaj festival je, bez sumnje, najznačajniji festival u našoj zemlji. Ne samo zbog toga što tu biramo predstavnika za Evroviziju, već upravo i zbog promocije tog muzičkog bogatstva koje kao zemlja imamo, a koje često ne primećujemo. Osim toga i ove godine je vladalo veliko interesovanje inostranih evrovizijskih fanova što Pesmu za Evroviziju smešta u sam vrh evropskih selekcionih takmičenja. Za mene je to festival neverovatne pozitivne energije i za koji me vežu najlepše uspomene. Zaista ne bih mogao da zamislim život bez te evrovizijske euforije. Mnogo se ružnih stvari dešava oko nas, a Evrovizija, eto, opstaje kao nešto lepo i daje, ako ne nadu, onda iluziju boljeg sutra”, dodaje Aleksić.
Kada govori o svom muzičkom ukusu kaže da je prilično širok i fluidan, pa su u skladu sa tim i njegovi ovogodišnji favoriti.
„Glavni favoriti jesu prošli dalje. To su bili: Teya Dora, Zejna i Konstrakta, ali mi je žao što u finalu nije bilo mesta za Kavalu i pesmu Vavilon iz prvog polufinala, kao i za Kat Dosu i Filipa Baloša iz drugog. Mada, iznenadilo me je što su se umesto pesama koje sam naveo u finalu našle numere, poput one koju peva Nemanja Radošević ili Milan Bujaković”, kaže on.
Za Teya Doru smatra da je pravi izbor jer je već poznata na međunarodnoj sceni zahvaljujući pesmi Džanum i taj njen stil je već negde prepoznatljiv.
„Dopada mi se kako je uklopila jedan značajan nacionalni simbol u smislenu muzičku priča koja je univerzalna i mislim da ima velike šanse da bude zapažena i na samoj Evroviziji”, dodaje.
Pesmu za Evroviziju ‘24. po njemu je obeležio veliki broj zanimljivih izvođača i pesama, a sa druge strane neuspeli pokušaj ružne i agresivne politizacije samog takmičenja.
„Svakako se nadam da u budućnosti teme koje nemaju veze sa muzikom, kreativnošću, performansom i tako dalje, neće biti dominantne”, ističe Aleksić.
Potreban veći prostor gde bi bila uključena i publika
Zbog performansa, ali i uključenja publike u samu Pesmu za Evroviziju Aleksić smatra da je potrebno da se razmišlja o većem prostoru gde bi bila uključena i publika.
„Produkcijski sve to korektno izgleda, ali veliki broj takmičara se zaista potrudi da ponudi zanimljive performanse koji su na svetskom nivou, pa nedostaje publika, jer upravo ta interakcija celokupnu priču čini potpunom.
Kombinacija lokalne simbolike sa savremenim trendovima je ovoga puta odnela pobedu. Aleksić kaže da nema razloga bežati od modernog.
„To ni na koji način ne ugrožava nacionalni identitet, već ga dopunjuje i daje mu širinu. Takođe, smatram da je lepo kad, na primer, izvođač peva na maternjem jeziku. S druge strane ne mora ni svaka pesma da ima taj etno momenat, niti je ono što zovemo etno jedini muzički identitet Srbije. Zapravo, mislim da je najvažnija autentičnost. Ako si dosledan samom sebi i u skladu sa samim sobom, onda će tu energiju i publika osetiti”, kaže Aleksić.
Konstrakta je „mama igre”
Veliku pažnju na ovogodišnjoj PZE ‘24 privukla je ponovna prijava Konstakte sa pesmom „Novo, bolje”. Svi su željno iščekivali nastup. Aleksić je šaljivo naziva „mama igre”.
„Neko je napisao da je ona iznad Evrovizije i da ne mora da se takmiči nego da, na primer, otvori festival. Kao i In Corpore Sano i ovaj ‘Novo, Bolje’ paket ima mnogo značenja koji su otvoreni za interpretaciju. Za mene je ključan momenat kada se na ekranu pojavi poruka ’Niti novo, niti bolje’, što u kombinaciji sa praktično recikliranim In Corpore Sano nastupom predstavlja vrlo kreativnu političku kritiku koja se graniči sa satirom. Stalno nam se kroz razne generičke slogane obećava nešto bolje koje nikako da stigne, baš kao što u nastupu testo nikad ne naraste”, smatra Aleksić.
Po njemu, to je, takođe, neka vrsta samoparodije, pa se ne bi, kako kaže, bunio da je Konstrakta ponovo otišla na Evroviziju jer do sada nismo imali koncept nastupa koji je istovremeno i nastavak i reciklaža, a učitava potpuno nova značenja.
Šta kažu mladi o ovogodišnjem takmičenju PZE ‘24?
Novinarka Aleksandra Ničić za Mingl kaže da su joj favoriti od početka bili Teya Dora, Džordži i Konstakta, te da su svi prošli u samo finale.
Za pobednicu, Teya Doru, kaže da ima specifičan, prijatan glas i pamtljivu pesmu sa divnom simbolikom, jer ramonda u pesmi, kako je i sama rekla, ima dvojako značenje.
„S jedne strane, to je biljka kojoj je dovoljna jedna kap vode kako bi oživela, odnosno kako bi od potpuno osušene ponovo postala raskošna cvetnica i simbol je primirja u Prvom svetskom ratu. S druge strane, zbog moći da iz teškog stanja ponovo procveta, može biti simbol naših unutrašnjih borbi i moći da savldamo teške situacije. Zato je i odličan izbor za Evroviziju”, kaže ona.
Ona kaže da je na ovogodišnjoj PZE ‘24 sve lepo osmišljeno, te da se u njoj, ali i njenim prijateljima, probudila ona stara evrovizijska euforija iz detinjstva.
„To je znak da je sve proteklo uspešno i da je vraćen duh Evrovizije. Kada je u pitanju pobednička pesma, kombinacija modernog i tradicije je zapravo dobro rešenje. Zato je Teya Dora, po mom mišljenju, odličan izbor. Ipak, kako je to muzičko takmičenje, ne moraju centralni motivi u pesmama biti povezani samo sa tradicijom. Nekada se njima mogu obraditi i problemi sa kojima se suočavamo kao društvo, a to je na najbolji način pokazala Konstrakta 2022. godine”, dodaje ona.
Student anglistike Nemanja Timotijević kaže da je dobro da smo imali prilike da čujemo dosta još uvek neafirmisanih umetnika, i u finalu, ali i u polufinalnim večerima.
„Lično sam otkrio nekoliko izvođača čija mi se muzika dopada, a nisam ih čuo pre PZE. Moj favorit, na prvo slušanje i od prvog trenutka kada sam čuo pesmu, bila je Teya Dora sa pesmom Ramonda. Samim tim, presrećan sam što nas baš ona predstavlja - jedna pesma koja pored toga što ima produkciju koja može da parira evropskoj sceni, nosi i jednu prelepu emociju i simboliku za čitav naš narod”, kaže Timotijević.
On ocenjuje da je bilo dosta neizvesnosti na ovogodišnjoj PZE ‘24, te da se skoro do samog finala nije znalo ko će biti predstavnik Srbije na Evroviziji u Malmeu. Timotijević dodaje da su mu mimovi na društvenim mrežama, pored samog takmičenja, omiljena stvar u vezi sa takmičenjem, a kojih je bilo pregršt i ove godine.
Timotijević kaže da Srbija nije mogla da pošalje boljeg predstavnika.
„Uprkos mišljenju mnogih, ova pesma je i te kako srpska i predstavlja srpski narod, mada na jedan suptilniji način - ne u pogledu etno zvuka ili teksta nalik na epske pesme, ali svakako u pogledu simbolike cveta o kome je reč u pesmi. Možda zvuči kliše, ali za mene je Evrovizija spajanje ljudi kroz muziku. Ja sam tu uvek bio samo zbog muzike, lepe priče, nekih lepih poruka koje razne pesme sa sobom nose i koje se pamte godinama nakon svakog takmičenja. Takođe, Evrovizija me uvek zbliži sa ostalim ljudima, prijateljima koji takođe vole ovo takmičenje, pa se uvek nađe razlog za okupljanje, zajedničko gledanje uz komentarisanje i đuskanje. A ako nam Teya, nadamo se, dovede Evroviziju u Srbiju, možda će se desiti i uživo praćenje”, zaključuje on.
Urednica omladinskog portala „YouthVibes” Milica Marković ističe da je zanimljiv miks žanrova ove godine, kao i da su pesme interesantne i inovativne, te da nema mnogo klasičnih balada.
Njeni favoriti od početka bili su Teya Dora, ali i Zorja i Zejna, ali i Filip Baloš, koji je ispao u drugom polufinalu, a čiju numeru je takođe favorizovala.
Po njoj, ove godine, PZE ‘24 obeležio je „rat” na društvenim mrežama koji su vodili fanovi Teya Dore i Anđele Ignjatović Breskvice. Tokom trajanja prva dva polufinala, ali i samog finala, na društvenim mrežama, Instagramu i X-u, pojavili su se brojni smešni mimovi gde su fanovi isticali koja od njih dve treba da pobedi.
Marković za Mingl ističe da je produkcija bila odlična, ali da je zvuk u par navrata krvario doživljaj evrovizijske euforije, ali i da su voditelji PZE ‘24 bili „teški” za gledanje, pored već navedenih tehničkih problema.
Ona dodaje da je oduvek smatrala da pesma treba da predstavlja našu zemlju, da pokaže elemente naše kulture iz nekog drugog aspekta.
„Ne mislim da to mora biti pesma koja odiše nekim etno zvukom i elementima, ali prosto ljubavne balade mi ne piju vodu za ovakvo takmičenje. Zato mi se ovogodišnja pobednica i dopala. Ima element srpske tradicije, koji nije isforsiran ili napadan već je baš kako treba. Pesma nosi snažnu poruku, ali nije podstaknuta nacionalističkim porukama, već ima dublji smisao i zaista budi neki lep patriotski osećaj u meni”, dodaje.
Menadžer komunikacija na društvenim mrežama Lazar Smilić za Mingl ističe da je na ovogodišnjoj PZE ‘24 bilo muzike za svakog.
„Ipak, ja bih najviše voleo da nastavimo da šaljemo izvođeče koji bi evropskoj i svetskoj publici mogli biti interesantni. Za sada idemo u jako dobrom pravcu, a vidim da se i komšije odlučuju za iste stvari. Publika i žiri često imaju različita mišljena kada su u pitanju izbor pesme, pored toga važne su reakcije stranaca - ipak, osoba ide na Evroviziju, a ne na nacionalno takmičenje u muzici”, smatra Smilić.
Po njemu, muzika je bila raznovrsna - od popularnog tradicionalnog zvuka sa kojim je nastupala Breskvica, do dark hause vajba sa kojim se predstavila Iva Lorens.
„Upravo ta raznolikost muzičkih žanrova je ono što nacionalnu selekciju i finale čini posebnom. Bilo je više favorita, među njima kao pobednica Teya Dora, Filarri, Zorja, Zejna a kao najveće iznenađenje ovogodišnje Pesme za Evroviziju izdvojio bih Kat Dosu (spoj Cobija i Bojane Vunturišević zaista čini kao pravi Tajni začin)”, dodaje on.
Na prvo slušanje mu se odmah dopala pobednička pesma. Smilić za Mingl kkaže da oseća posebnu emoicju kroz ovu pesmu i svaki put ima utisak da je sluša prvi put.
„Kada govorimo o nastupu on je od početka do kraja imao svoju priču i rađen je po Evrovizijskom modelu - tako da jedan ogroman aplauz upućujem svim onim ljudima koji su radili na njenom nastupu”, kaže on.
Mimovi koji nastaju tokom trajanja ovog festivala komentariše kao deo PZE kulture koji mogu uticati na to da se na neku osobu posebno skrene pažnje. Tu navodi Konstraktu, kao posebnog izvođača, koji vrlo dobra zna da mimove iskoristi na pravi način.
O PZE ‘24 polemisaćemo sigurno do maja putem društvenih mreža, kada će se i održati samo finale u Malmeu, Švedskoj. Do tada, ostajemo na vezi - ista talasna dužina, pardon, ovo nije radio, ali kod nas se ovakvi tekstovi i te kako vrte kao radijski hitovi. Pratite Mingl, i budite svoji. Ne dajte nikom da vas natera da mislite drugačije, da budete drugačiji i svoji i da slušate muziku na drugačiji i sebi svojstven način. Doživite je onako kako vi mislite da treba.
To be continued…
Autor teksta: Aleksandar Đokić