foto: Dizajn Foto Petrović
Svima je dobro poznata američka serija „Friends“ koja je bila na našim ekranima za vreme porodičnih okupljanja, druženja i odrastanja. Sa malih ekrana, prebacila se i na pozornicu MTS Dvorane ovaj put u srpskoj verziji, a kako je sve to izgledalo od pripreme pa do samog izvođenja, otkrila nam je rediteljka, Nataša Radulović.
Mingl: Premijera predstave održana je 16. februara, a voleli bismo da Vas pitamo za početak, kakvi su utisci nakon izvedbe?
Nataša Radulović: Ušli smo u proces bez očekivanja, pripremljeni na to da će biti i burnih reakcija, što je očekivano kada se oživljavaju na scenu likovi uz koje su generacije odrastale, radili smo svoj posao pošteno i profesionalno i zato se beskrajno radujem što je publika reagovala izuzetno lepo. Bilo je smeha i pozitivnih emocija, a to je ujedno i glavni cilj ove predstave - vraćanje osmeha na lice.
Postava glumaca fizički ne podseća na glumce serije „Prijatelji“, a Radulović ističe da „uloga nije glumac, već uloga postoji kao koncept na papiru i glumac je živo, emotivno biće koje je oživljava i oplemenjuje unoseći uvek lični pečat u karakter koji igra“.
Kako kaže, „istu ulogu dva glumca nikada neće odigrati na isti način, pa čak i da zaista fizički veoma podsećaju jedan na drugog“. Ona dodaje da „fizički izgled ne bi trebalo da bude prepreka u pozorištu, jer je pozorište drugačiji medij od televizije i omogućava razne travestije i prerušavanja“.
Mingl: Koliko dugo je zapravo trajao proces pripreme, počev od Vašeg režiranja, do pronalaska glumaca koji će izvesti predstavu?
Nataša: Mene je producent Boris Mišković kontaktirao u novembru, počeli smo sa probama u decembru, ali je rad na tekstu započet pre skoro godinu dana, kada su producenti sa Ninom Džuver prvi put razgovarali o ideji da se scenario adaptira za scenu. Za ovaj projekat sam čula i pre nego što sam znala da će me pozvati da režiram, bilo mi je neobično da se neko opredeli da radi nešto već toliko popularno, jer to sa sobom nosi i veliki rizik od neuspeha. Nije lako opravdati očekivanja publike koja zna napamet svaki dijalog iz svake epizode svih deset sezona, pa čak i gestikulaciju glumaca. Razumljivo mi je da bi mnogi odbili da uđu u proces koji od pre prve probe prate predrasude, ali ja sam prihvatila i drago mi je zbog toga.
Mingl: Kakva je energija „srpskih prijatelja"? Da li su se glumci povezali i stvorili prijateljstvo i van priprema na sceni?
Nataša: Iako to nije bilo planirano ispostavilo se da smo manje-više svi danas prijatelji. Osim Marije Bergam, sa kojom sam studirala na Fakultetu dramskih umetnosti i Radeta Ćosića, kog sam takođe poznavala sa fakulteta, nikoga od glumaca nisam znala lično od ranije, ali se ni oni međusobno nisu svi poznavali. Zbog toga se beskrajno radujem što smo stvorili lepu energiju i razvili neka prijateljstva radeći na ovoj predstavi.
Kao i kod svih velikih događaja i dešavanja, važno je biti spreman na nepredviđene okolnosti, pa je tako ovu glumačku ekipu zadesilo da se Rade Ćosić, koproducent i glumac koji je trebao da iznese lik Džoija, sedam dana pred premijeru razboleo, ali oni su i za to našli rešenje.
„U dogovoru sa Ćosićem, složili smo se da pozovemo našeg prijatelja i sjajnog glumca, Andriju Kuzmanovića, koji je uskočio u predstavu i odigrao Džoija na premijeri“, dodala je Radulović, i istakla da je Andrija veliki prijatelj i kolega i da mu je veoma zahvalna na ovome.
Dramaturškinja ove predstave, Nina Džuver je pišući adaptaciju, pazila na to da se situacije koje nisu dovoljno jasne na našim prostorima pojasne i birala je one scene koje sadrže univerzalan humor, a izbegavan je karakteristično američki, sa ciljem da svaki gledalac, pa i onaj koji nije gledao seriju može da ga razume i uživa u izvođenju.
Mingl: Sigurni smo da se fanovi serije nisu još uvek potpuno oporavili od velikog gubitka glumca Metju Perija, da li mislite da je glumac Arsenije Tubić uspeo da ga oživi na neki svoj način i podseti nas na sarkazam koji pamtimo godinama unazad?
Nataša: Arsenije Tubić je dobio velike simpatije publike i nekoliko aplauza na otvorenoj sceni i veoma sam ponosna na njega jer je sve postigao konstantnim zalaganjem i verom u ono što radi. On je dao omaž Metjuu Periju, na neki način, želeo je da oponaša njegove pokrete i sarkazam i zajedno smo radili na tome. On svakako nije Metju Peri, njegov Čendler sadrži Arsenijev lični pečat i ima i neke nove karakteristike koje će publiku pozitivno iznenaditi.
Kako ističe Radulović, osnovna razlika između naših "Prijatelja" i popularne američke serije "Friends" je medij kojim komuniciraju sa publikom, a to je u našem slučaju pozorište, koje se u velikoj meri razlikuje od televizijskog jezika.
Deset sezona ispričano je u nešto manje od dva sata, što je za njih veliki poduhvat. Situacije su autentične iz serije, radnja se dešava u Njujorku, u tri popularna prostora (Central Perk, Monikin stan i Čendlerov i Džoijev stan), likovi su isti, ali je cela autorska ekipa drugačija, pa to donosi i nešto drugačije čitanje same priče.
Ova predstava igraće se jednom mesečno na sceni MTS Dvorane, a Nataša dodaje i da su dogovorena i neka gostovanja u Srbiji i regionu.
Sledeće igranje u Beogradu planirano je za 26. mart.
Razgovor vodila: Isidora Martać