Da li ste ikada voleli? Ako jeste, onda sigurno znate da ljubav često nailazi na prepreke. Samo ona prava uspe da ih prevaziđe i postane još jača. Ovo je priča o onoj koja je uspela da ostane onakva kakva treba da bude da bi se uopšte zvala ljubavlju. Večna. Jedino što je sagorela od sopstvene jačine.
U selu Mirovska živeo je Filip. Bio je to jedan od ondašnjih najbogatijih domaćina i želeo je da svojoj jedinici Đuli omogući raskošan život. Nedaleko od Mirovske, u Goločelu je živeo gazda Jovan. I on je, kao Filip, imao samo jedno dete - Pavla, budućeg naslednika njegovog bogastva.
Filip i Jovan su oduvek bili rivali. Takmičili su se ko će imati bolju kuću, imanje, štalu. Ko više konja, a ko više ovaca. Ko veći ugled. Iz rivalstva se postepeno rodila mržnja. A, kako to obično biva, iz mržnje se stvorila jedna ljubav.
Pavle i Jula sreli su se slučajno jedne predvečeri dok su oboje lutali šumom. Oni nisu bili dužni da neguju mržnju svojih roditelja. Nisu ni želeli. Zavoleli su se svim žarom mladalačke ljubavi. Dve godine su se tajno sastajali. Nada da će se sve nekako srediti bila je uvek jača od straha da će biti otkriveni i rastavljeni. Njihova vera u zajedničku budoćnost bila je zadivljujuća. Međutim, uporedo sa jačanjem njihove ljubavi, rasla je i mržnja između njihovih roditelja. A ona nije mogla doneti ništa dobro. Dugo je zaljubljeni par slutio da će se nešto desiti. Plašio se sopstvene senke. Ali ništa ih više nije moglo rastaviti.
Ubrzo, Đulini roditelji otkrili su šta se desilo. Bes koji je gazda Filip osećao jer njegova ćerka voli sina njegovog najgoreg neprijatelja bio je zastrašujući. Odlučio je da je odmah oženi za prvog slobodnog mladoženju. Đula se sećala zakletve koju su ona i Pavle položili. Ništa ih neće rastaviti. Naročito ne neopravdana zavist njihovih roditelja.
Po jednoj devojci poslala je Pavlu poruku u kojoj ga moli da se sastanu na onom mestu gde su se prvi put sreli. Pavle je došao do tog mesta. Međutim, Đula je tek kasno uveče uspela da se izvuče iz kuće.
Bila je zima. Dah se ledio, a mrak je jeo sve oko sebe. Iz šume je pretila nova opasnost - vukovi. Dok je sa čekao svoju dragu, Pavla je napao čopor izgladnelih zveri. Borio se, ali zveri su ga rastrgle. Kada je došla, Đula je zatekla samo ruku koju je prepoznala kao Pavlovu. Krik užasa prolomio se šumom. Obgrlila je ruku i utonula u san iz kog se više nikada nije probudila.
Njihovi roditelji su ujutru našli smrznutu Đulu kako leži ispod cera sa Pavlovom rukom. Na mestu na kom su ih našli, izmirili su se i sahranili par. Njihova mržnja koštala ih je života dece.
Na istom mestu postavljen je kameni beleg sa krstom i šakom. To je jedino što je ostalo od Pavla. Pored njega se nalazi spomenik u obliku knjige sa uklesanim rečima:
Mesto je nazvano Ašikov grob i već godinama je mesto hodočašća svim zaljubljenim ljudima koji se iznad Đulinog i Pavlovog groba zaklinju na večnu ljubav.
Oni su životima platili netrpeljivost svojih roditelja, ali njihova ljubav joj je odolela. Ona i danas služi kao primer svega što je neko ko zaista voli spreman da učini za voljenu osobu.
Zapitajte se: koliko ste daleko vi spremni da odete?
Autorka: Katarina Pavlović