foto: Sawyer Brice (Unsplash), BOŠ
Do 2005. godine, prva pomisao na Blue Monday bio je hit rok grupe New Order, sve dok britanska turistička agencija nije u novinama objavila koji je to najtužniji dan u godini koristeći formulu u kojoj su novčani dugovi, visina plate, vremenske prilike, vreme koje je prošlo od Božića itd., jedni od mnogih činilaca. Dve stvari se odmah zapažaju. Prva, da je formula ovako postavljena, diskriminišuća za celu južnu hemisferu kao i za sve one koji ne pripadaju (katoličkoj) hrišćanskoj crkvi. Druga, zašto i kako turistička agencija saopštava rezultate onoga što se na prvi pogled čini kao psihološka studija? Dakle, ima li smisla uopšte taj tužni ponedeljak i kome je u interesu da ljudi unapred znaju kada će se osećati najtužnije?
Pođimo od najočiglednijeg. Do sad ne postoji nijedno naučno istraživanje koje je potvrdilo postojanje tužnog ponedeljka. To što je psiholog smislio formulu, primenio je i dobio neki rezultat, u naučnom svetu ne znači apsolutno ništa. Naime, pored revizije formule, rezultat bi morao biti i eksperimentalno potvrđen, ukoliko je to moguće, a u ovom slučaju jeste. Stoga nije čudo što neki upitnu naučnu potkrepu ove računice nazivaju pseudonaukom.
E sad, pređimo na stvar. Turistička agencija unajmi psihologa da izračuna koji je najtužniji dan u godini kako bi tog dana prodala što više turističkih aranžmana tužnim ljudima. Ako ovde ne vidiš ništa loše, možda ovo nije tekst za tebe. Ipak, da budem potpuno iskrena, mogu da te razumem. Kapitalizam i njegovi trikovi su duboko internalizovani u nama, do te mere da smo normalizovali marketinške manipulacije, kao što je ovaj, najtužniji dan u godini. Najtužniji. Naj. Sve što ima to „naj” zna se da će se dobro prodavati. Priznajem, i sama često zagrizem udicu, pogotovo na „najgledaniji” ili „najčitaniji”.
Sve pozitivne emocije su eksploatisane do maksimuma – ljubav prema partneru/partnerki, majci, ocu, božićni i novogdišnji praznici i ostali važni datumi (osmi mart ne praštam!). Samo kupuj, najbolje, najviše, najskuplje. Ali dokle? Izgleda da je otkriven novi rudnik kapitalističkog zlata, a to je tuga. I ova turistička agencija nam jasno poručuje „hej, najtužniji si tog dana u godini, da ne bi bio tužan, uplati jedan spa vikend ili letovanje po promo ceni”. Kapitalizam ne preza ni od čega i vrlo je okrutan. Kada je eksploatisao sve što je socijalno prihvatljivo komercijalizovati, suptilno je prešao i na ono što nije i nikakako ne sme da bude komercijalizovano. Sada kada napokon možemo da pričamo otvorenije o mentalnom zdravlju, kada je okej ako nisi okej, kada smo depresiju prihvatili kao bolest kao i svaku drugu, neko hoće da zaradi novac nudeći nam easy way out kako bismo se osećali bolje.
Sistem koji nas stimuliše da radimo što više kako bismo sebi obezbedili iole dostojanstvenu egzistenciju, je isti onaj koji pokušava da nam proda rešenje naših problema u ono malo slobodnog vremena što nam je od dana preostalo. Dok mi naporno radimo, granice se suptilno pomeraju, a mi ipak moramo da nađemo način da se tome suprotstavimo i ne dozvolimo da neko zarađuje na našim negativnim emocijama, nijednog ponedeljka u godini.
Autorka: Helena Cvetković