foto: Kato Blackmore (Unsplash), BOŠ
Većina nas se seća onih zimskih dana kada smo bili mali i jedva čekali da počne sezona igranja u snegu. Kada počne da veje – znali smo da je zima pristigla. Zabundani u skafandere, rukavice, kape i šalove, iz kojih jedva da nam oči proviruju, odlazimo na sankanje, grudvanje i pravljenje Sneška. Zimske praznike bez snega i snežnih čarolija bilo je nemoguće zamisliti.
Ove godine, ali i većinu prethodnih, sneg je zaobišao celokupnu novogodišnju i božićnu euforiju. Po nove ukrase za jelku smo išli obučeni u laganije jakne, neretko raskopčane, a belina snega koja se po gradovima mogla videti, bila je isključivo veštačka, najčešće u vidu iscrtanih pahulja na izlozima ugostiteljskih objekata ili stambenih zgrada.
Detetu koje je ostalo negde u svakome od nas, koje se redovno budi baš u to doba godine kada se domovi ukrašavaju, ipak je falilo da ugleda ,,s neba bele zvezde’’. Čak su se i oni kojima zima baš i nije omiljeno godišnje doba složili da nedostatak snega tokom zimskih dana ne deluje prirodno i normalno, čini se da nešto tu nije kako treba.
I nije. Nedostatak snežnih padavina samo je jedna od posledica globalnog zagrevanja. Evropska komisija upozorava da su promene u prirodi su sve ekstremnije i, što je još više za brigu, sve manje predvidive. A to znači da često nemamo dovoljno vremena da se pripremimo i reagujemo na adekvatan način.
Povećanje proseka temperature na globalnom nivou dovodi i do ekstremno visokih temperatura tokom leta, koje uzrokuju sušne periode, ali mogu dovesti i do požara. Mnoge životinjske vrste su iz ovih razloga u opasnosti da izgube svoja staništa, dok su ovakvi uslovi pogodni za razvoj toksičnih algi i bakterija.
Kako se klima zagreva – obrasci padavina se menjaju, isparavanje se povećava, glečeri se tope i nivo mora raste. Svi ovi faktori utiču na dostupnost sveže vode.
Povećanje temperatura povećava i pojavu iznenadnih i intenzivnih oluja, koje u kratkom vremenskom periodu donose obilne padavine. Ova pojava često dovodi do preopterećenja rečnih korita i stvaranja bujica, što rezultira poplavama.
Jasno je da klimatske promene utiču nepovoljno i na ljude, kako u pogledu zdravlja, tako i u socio-ekonomskom kontekstu. Od smanjene tolerancije na temperaturne promene, preko izazova u poljoprivredi i infrastrukturi, pa sve do povećane smrtnosti usled prirodnih katastrofa.
Iako nam možda izgleda da ovakvi problemi prevazilaze pojedince, ipak i svako od nas može dati mali doprinos za globalni boljitak.
Jedan od koraka koje možemo odmah preduzeti je štednja energije kod kuće – na primer, da isključimo svetla i uređaje kada nam nisu potrebni. Ovo ne samo da doprinosi uštedi energije, već štedimo i novac koji bi inače otišao na račune. Dobar potez je i smanjeno korišćenje motornih vozila, a više pešačenja ili vožnje bicikla. Važno je i da trošimo racionalno, da ne kupujemo više od onoga što nam je neophodno i da pokušamo da pravimo što manje smeća.
Ako znamo da svaka akcija ima reakciju, hajde da se trudimo da reakcija prirode na naše postupke bude što pozitivnija.
Autorka: Marina Radan