foto: Noom Peerapong, BOŠ
Zlatni globus je pre dva dana raširio prvi crveni tepih ove godine. Ovaj filmski događaj okupio je holivudske zvezde koje su se našle u najdominatnijim i najprimetnijim ulogama prošlogodišnjih ostvarenja. Neki od njih su: Barbie, Oppenheimer, Killers of the Flower Moon, Poor Things, The Holdovers...
Govoreći o filmskim ostvarenjima, na polju drame dominirali su Cillian Murphy (Oppenheimer), koji je dobio priznanje najboljeg glumca, dok je Lily Gladstone (Killers of the Flower Moon) proglašena za najbolju glumicu. Kada je reč o žanru komedije ili mjuzikla, prestižnu nagradu odneli su Emma Stone (Poor Things) i Paul Giamatti (The Holdovers). Nagrada za televizijske serije godine otišla je zaista onim o kojima se najviše pisalo i diskutovalo – Succession (u kategoriji drame) i The Bear (u kategoriji komedije). Ipak, ako govorimo o ovogodišnjem ,,pobedniku'' Zlatnog globusa, to je svakako Oppenheimer. Nolanov film imao je osam nominacija, a uzeo čak pet: za najbolji film, najboljeg glumca, režiju, scenario i najbolju sporednu mušku ulogu. Posmatrajući ovaj ishod, može se sobodno reći da je Nolan ostavio Gretu u prašini, a svi su izgledi bili potpuno suprotni. Svakom čudu tri dana dosta – roze boja je izbledela, kulturni fenomen Brbenheimer je nestao i (na veliku sreću) ostao samo Oppenheimer.
Porediti ova dva filma bilo bi posve komično. Prošlo je vreme, utihnule su strasti, te se sada može govoriti o kvalitetu, ali i o neverovatnoj moći marketinške manipulacije. Kvalitet je neosporiv kada je u pitanju Nolanov film. Tvorac ovog ostvarenja vodio je računa o svakom detalju. Najveća veština umetničkog uživanja postignuta je u dosluhu zvučnog i vizuelnog sa dinamikom radnje. Dakle, ovo nije tek neka priča zasnovana na životu američkog fizičara koji je ,,razbucao'' istinitu istoriju. Ovo je priča o impresivnom spajanju filmskih sekvenca u jednu koherentnu celinu, u jedan izvanredan visoki performans. Ovaj film prepoznaje snagu iz čijih se dubina postavlja pitanje: Da li se genije mora čuvati svog uma da ne bi naškodio civilizaciji? S druge strane, njegov protivnik, film koji je dominirao bioskopskim salama širom sveta – Barbie. Mnogo buke ni oko čega – tako se ukratko može opisati ovaj film. Čak je ove godine morala da se izmisli još jedna kategorija (za film koji je ostvario najveću zaradu) kako Barbika ne bi ostala zapostavljena. U pitanju je jedno naivno ostvarenje – od replika, karakterizacije likova, pa sve do same poente, svrhe. Ukoliko ova priča treba da pokrene bujicu ženske snage, onda smo zaista u problemu. Junakinje su do te mere mlake, blede, nekonkretne, da je Ken uspeo da postane najopipljiviji lik, neko koga je vrlo lako opravdati i razumeti ga. Ne verujem da je to baš bio cilj rediteljke. Naime, Gosling je ono što jedino vredi u ovom filmu.
Kada je reč o istinskoj ženskoj snazi, bez premca se izdvajaju Bela (Poor Things) i Moli (Killers of the Flower Moon). Dve neverovatne glumice koje su učinile da zavolimo njihove karaktere, da im verujemo i da navijamo za njih – Emma Stone i Lily Gladstone. Svilene, čvrste, vitalne, žive, borbene, hrabre, moćne, stamene, odvažne –junakinje koje teraju na neustrašivost, one prave, savršeno osmišljene i istinito oživljene.
Kada je reč o televizijskim serijama, poslednja sezona serije Succession je svakako bila predmet brojnih diskusija i recenzija prošle godine. Sasvim je bilo očekivano da neko iz ove ekipe bude nagrađen. Zašto? Ostala je u stilu inovativnosti doživljaja glavnih (anti)junaka, samo u dinamičnijem naboju sa naglašenim elementima trgedije. Kruna je još uvek samo jedna, a glave tri. Tri glave koje se vole, povređuju, smeštaju jedna drugoj, praštaju, pate, omalovažavaju. Jedna ogromna borba aristokrata, emotivo nesnađene dece, dece Logana Roja. Oni postaju taoci sopstvenog oca, njihovog otmičara, te se na taj način gradi Stokholmski sindrom – Armstrongu bi Šekspir pozavideo.
Suma sumarum – Zlatni globus ove godine je bio zaista zlata vredan. Sasvim je opravdao svoju prestižnu ulogu time što je nagradio kvalitet i pouzdanost pravih umetničkih dodira.
Autorka: Nevena Branković