Mingl kutak arhiva

Kako se udruženja za zaštitu životinja i aktivisti bore za bezbednost napuštenih životinja?

Kako se udruženja za zaštitu životinja i aktivisti bore za bezbednost napuštenih životinja?

Foto: Boš

„U Srbiji lepe priče kratko traju, a ružne beskrajno jer se samo menjaju glavni likovi dok radnja ostaje ista“, deo je opisa ispod objave na profilu Udruženja „Kućica za spas“.

Mirijevo, Beograd – mesto gde je štene imalo nesreću da mu devojčica od desetak godina iz nepoznatog razloga slomi butnu kost na dva mesta, gibajući mu nožice dok ne puknu, ali i sreću da ga Branka Mićović Vasić pronađe i izvuče iz muka.

- „Štene od 2 meseca smo našli uveče kada sam šetala svog psa. Saznali smo ko je devojčica, deca koja su bila sa njom su nam rekla, pa sam ja pisala njenim roditeljima i dobila pretnje od njenog oca. Devojčica ima svoja dva psa, ali pse sa ulice maltretira. Išli smo u policiju ali su nam rekli da moramo da imamo čvršće dokaze“, rekla je Mićović.

Ovde se priča ne završava – ovo nije jedini slučaj gde je dete neprijatelj čovekovom najvernijem prijatelju. Udruženje „Beta“ iz Zaječara, koje vodi brigu o napuštenim životinjama, saopštilo je da je na ulici u Zaječaru ubijena ženka terijera. Kako su istakli na svojim društvenim mrežama, podneli su prijavu tužilaštvu.

Telo psa je poslato u Beograd, na Veterinarski fakultet, na odeljenje sudske medicine, a kako su istakli u Udruženju izveštaj sa obdukcije će priložiti kao dokaz.

Po društvenim mrežama, širila se priča da postoji snimak gde su deca stavljala petarde psu u usta, što je Udruženje demantovalo.

Pokušali smo da razgovaramo sa nekim iz Udruženja „Beta“ iz Zaječara, kako bismo saznali novije informacije, kontaktirali ih mejlom i na društvenim mrežama, ali nismo dobili nikakve odgovore.

Ne samo da su deca postala nasilna prema životinjama, već i odgovarajuće institucije ne rade svoj posao u skladu sa zakonima. Avenija MB jedna je od privatnih firmi čije sedište je u Vrnjačkoj Banji, a sa kojom se aktivisti širom Srbije, svakodnevno bore.

Putem Zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, 19. februara ove godine, pokušali smo da dođemo do broja zbrinutih pasa u Aveniji MB, ali i uginulih, udomljenih, sterilisanih i eutanaziranih, za period od 2019. do 2022. godine.

Zanimalo nas je i koliko je zaposlenih radnika, ali i volontera redovno posećivalo prihvatilišta u navedenim godinama.

Naravno, nikada nismo dobili tražene odgovore, a Poverenik nije pokrenuo žalbu jer, kako su tada objasnili, Avenija je privatna i ne mogu je pokrenuti.

Na sreću, osnivačica udruženja „Kućica za spas“ i novinarka Anita Đukić je ipak došla do nekih odgovora od Avenije MB:

- „ Avenija MB je na osnovu Zahteva za pristup informacija od javnog značaja za pet godina od 2018. do 2022, Veterinarskoj ustanovi „Napredak“ u Ćupriji isporučila 494.206 tona animalnog otpada. Skoro 500.000 tona su spalili u Ćupriji. Dobila sam podatak da je to otprilike 27 do 30 mrtvih pasa dnevno u proseku. Mi plaćamo zlostavljanje i ubijanje životinja“, kaže Đukić.

Setimo se aktiviste Udruženja „Aranđelovčani&Aranđelovčanke“ Ivana R. Ivanovića koji je zbog ubistva psa iz Stare Pazove protestovao ispred predsedništva Srbije čekajući da ga predsednik Aleksandar Vučić primi na razgovor. Taj razgovor se nikada nije desio, a slučaj je ostao nerešen.

Prema mišljenju aktiviste Ivanovića, položaj životinja u našoj zemlji se nije poboljšao, a kako ističe „država ne želi da se maksimalno angažuje na rešavanju problema napuštenih životinja, ali mislim i nadam se , čak i vidim da se mnogo više mladih ljudi uključuje i to je ono što svima daje nadu da će se stanje promeniti“.

Ipak, pored gomilu loših, Ivan je pokazao da postoji i primer dobre prakse:

- „Izborili smo se svi zajedno da se u Srbiji napravi jedino državno prihvatilište za pse koje ispunjava sve propisane uslove kako mora da izgleda svako prihvatilište u našoj zemlji i nadam se da će vlast nastaviti da preuređuje i otvara ih u skladu sa pravilnikom naše države“.

Kako izgleda jedan dan aktiviste za borbu životinja?

Biti aktivista i boriti se za bezbednost i prava životinja nije lak, posebno kada ste svakodnevno okruženi stravičnim slikama širom Srbije.

Svoj radni dan Ivan je opisao na sledeći način:

- „Jedan radni dan aktiviste nažalost počinje tako što od ranog jutra dobijate pozive i poruke za nove izbačene pse ili štence. Mi smo još uvek po mom mišljenju  visokoneobrazovana zemlja gde ljudi shvataju udruženja za zaštitu životinja kao nekoga ko mora da skloni i udomi psa sa ulice. Suštinska uloga udruženja je da se bori da podigne svest društva o dobrobiti životinja i svojim radom radi na edukaciji sugrađana“.

U Zakonu o dobrobiti životinja jasno se navodi da „vlasnik, odnosno držalac životinje odgovoran je za život, zdravlje i dobrobit životinje i mora da preduzima sve neophodne mere kako bi obezbedio da se životinji ne nanosi nepotreban bol, patnja, strah i stres, odnosno povreda“.

Nažalost, vlasnik je više puta prekršio zakon. I ne samo vlasnik. Već svako ko nema ni malo empatije prema životinji koja traži ljubav i parče skloništa.

Postavlja se pitanje, ko će problem u Srbiji rešiti i da li je ovo ipak samo borba aktivista?

Autorka: Isidora Martać

 

Najnovije