foto: Cash Macanaya (Unplash), BOŠ
Veštačka inteligencija (AI) je na svetskom nivou uveliko našla primenu u osnovnom i srednjem obrazovanju, a proizvod kompanije OpenAI „ChatGTP“ (softverski robot koji odgovara na pitanja iz brojnih oblasti) poslednjih godina postaje popularan među mladima u Srbiji.
Izvorna definicija AI: „sposobnost računara da obavlja zadatke koji se obično povezuje sa inteligentnim bićima“, na kojoj je među prvima pre više od dve decenije radio načnik Džon Makarti, u današnjem vremenu dobija sofisticirano mesto koje svakodnevno čini da svet oko nas funkcioniše jednostavnije, a da brojne stvari postanu dostupnije, kroz svakodnevni doprinos naučnika iz ove oblasti.
Ljubiša Bojić iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu smatra da je specifičnost primene AI u obrazovanju ogleda u specijalizovanom učenju gde je obrazovni sadržaj prilagođen specifičnim potrebama i sposobnostima svakog učenika, kao i korišćenje AI za procenu i praćenje napretka učenika.
Veštačka inteligencija sporohodno ulazi u domaće obrazovanje. Učenici sedmog razreda osnovne škole upoznaju se sa AI kroz predmet „Tehnika i tehnologija”, a u osmom razredu se o ovoj temi uči na predmetu „Informatika i računarstvo”. Takođe, za učenike srednjih škola pokrenut je novi izborni program kako bi se đaci upoznali sa konceptom i ulogom veštačke inteligencije, pravcima razvoja i oblastima primene.
Pored brojnih prednosti ove moderne tehnologije, sve su češći pokušaji zloupotrebe, pa je tako ChatGPT, koji pruža mogućnost davanja povratne informaciie u realnom vremenu zloupotrebljavan za pisanje pismenih i seminarskih radova, pa čak i za rešavanja zadataka iz brojnih oblasti.
Iako je glavna karakteristika ChatGPT-a davanje odgovora onako kako bi to ljudi učinili, ova napredna tehnologija ne prepoznaje termin „autorska prava“ i do najbržeg rešenja dolazi povlačenjem informacija sa interneta o temi koja joj se zada.
Nenad Medić iz Instituta za veštačku inteligenciju Srbije smatra da su pitanja i razgovor sa učenicima jedan način identifikacije korišćenja AI.
“Postavljanje pitanja o sadržaju rada i traženje dubljeg razumevanja gradiva može da napravi razliku između onoga što bi učenik trebalo da zna i onoga što je zapravo napisao. Takođe, tekstovi koje piše veštačka inteligencija često sadrže specifične karakteristike, kao što su nasumične ili nepovezane rečenice i upravo takve rečenice mogu da ukažu na njihovu veštačku prirodu”, naveo je on.
Medić ističe da AI još uvek ne poznaje pojam “zaštite autorskih prava”, pa, da bi se sprečile zloupotrebe istih, kako kaže, nastavnici bi trebalo da informišu učenike i studente o etičkom korišćenju ovih tehnologija i da ih upozore na posledice plagijarizma.
“Na fakultetima u Srbiji postoji sedam master programa u oblasti veštačke inteligencije i to na univerzitetima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu”, podseća Medić.
Šira primena AI u domaćem obrazovanju je spor i mukotrpan proces pošto nastavnici, kojih je jedan deo u raskoraku sa modernim tehnologijama, odbijaju da private ono što učenici već uveliko koriste, i često zloupotrebljavaju. Potrebno je edukovati predavače kako bi sagledali sve pozitivne i negativne posledice AI.
Nedostatak veština sprečava nastavnike da prepoznaju eventualne zloupotrebe od strane učenika, a Ljubiša Bojić dodaje da zloupotreba AI od strane učenika može biti raznolika.
„ Mogu da koriste AI da napišu eseje ili seminarske radove umesto njih. Ovo svakako nije poželjno ponašanje, jer obeshrabruje učenje i razvoj veština. Nema sistematske obuke za profesore o tome kako da prepoznaju zloupotrebu AI, ali očigledno je da će ovo postati sve važnija oblast edukacije za nastavnike”, objasnio je Bojić.
Ana, profesorka srpskog jezika i književnost u jednoj beogradskoj školi rekla je da kod pojedinih učenika primećuje nagle oscilacije u radu, kao i veliki broj materijalnih grešaka u domaćim zadacima i kontrolnim sastavima.
“Dešavo se da prilikom analize lektire osnovci pogreše vek u kom se događa radnja, kao i imena i zanimanja glavnih likova. To je bio signal za mene da pojedine ispitam usmeno nakon čega sam se uverila da nisu pročitali lektiru, a da su koristili ChatGPT”, istakla je Ana.
Portal “GPTZero” nudi mogućnost provere da li je tekst napisao čovek ili ChatGPT, ali dodatni problem predstavlja što je taj alat konstruisan na osnovama veštačke inteligencije što nas ponovo može povesti na drugačiji trag.
Potrebno je naći meru, i biti u koraku sa inovacijama koje nam donosi novo doba. Korišćenje AI bazirano je ( bar za sada) na dobroj volji, a dok se to ne promeni, da li će se tehnologija koristiti kako bi unapredila obrazovne veštine ili sloupotrebila ostaje lična stvar pojedinca.
Autor: Nemanja Kuč