foto: Royoji Iwata (Unplash), BOŠ
Razlozi visoke stope nezaposlenosti mladih u Srbiji i zemljama u okruženju često leže u neadekvatnim politikama zapošljavanja i oskudnoj ponudi poslova za mlade, koji su uglavnom privremenog karaktera.
Teodora Gavrilović iz udruženja za radna prava žena „ROZA" ocenjuje da posebno zabrinjava činjenica što je prvi susret mlade osobe sa poslom razočaravajući i ponižavajući zbog neadekvatne naknade i oglušavanja poslodavaca o zakonska prava radnika. Kako je rekla, „država ima fokus na zapošljavanju, i ne bavi se u potrebnoj meri pitanjem šta se dešava sa mladima kada izađu na tržište rada i kada se zaposle". Gavrilović je podsetila na akciju zapošljavanja „Moja prva plata", i istakla da mlade osobe koje učestvuju u tom programu na mesečnom nivou primaju manje od minimalne zarade.
Prema popisu stanovništva Republičkog zavoda za statistiku iz 2022. godine, mladih od 15-29 godina ima 1.047.513, što iznosi 15,8 odsto ukupne populacije. Nedavno istraživanje Eurostata pokazuje da nezaposlenost mladih u Srbiji konstantno opada, a da je prošle godine (2022) 92.000 mladih bilo nezaposleno, tačnije 8,6 odsto.
Tokom 2021, prema istom istraživanju, 10 odsto mladih od 15 do 29 godina bilo je nezaposleno, dok je 2014. taj procenat bio duplo veći nego prošle godine (17,9 procenata). U izveštaju se napominje da mnogi mladi studiraju i ne traže aktivno posao te da, ako se uzmu u obzir samo mladi koji učestvuju u radnoj snazi, stopa nezaposlenosti mladih iznosi 11,3 odsto.
U evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nezaposlenih između 15-29 godina ima 73.005, od čega je više od pola žena. Nacionalna služba sprovodi posebne mere koje su usmerene upravo na mlade, ali su programi koje oni nude uglavnom kratkog daha i karakteriše ih okrenutost ka ugroženim grupama stanovništva.
Da mladi do 30 godine teško nalaze posao, a kada ga nađu prođe dosta vremena dok ne dobiju regulisan radni odnos, ističu iz Krovne organizacije mladih (KOMS).
Potrebno osnažiti perspektivu školovanog kadra na domaćem tržištu rada
Marko, master profesor engleskog jezika ima loša iskustva sa prvim zaposlenjem.
„Nakon četiri meseca rada u jednoj školi stranih jezika otkrio sam da me nisu prijavili, iako su mi redovno isplaćivali zaradu i uredno tražili dokumenta i diplomu na uvid na samom početku zaposlenja. Hteo sam da otvorim bolovanje, ali to nije bilo moguće, tako da sam dobio neplaćeno odsustvo dok nisam ozdravio".
Marija Pejatović iz Udruženja nastavnika i vlasnika škola stranih jezika Srbije (YALS) ističe da postoji ogromno tržiste rada na „crno", a da profesori iz državnih škola daju časove u svojim kućama. „Mi ne možemo realno da naplatimo naš rad i ulaganja, te su zarade slične kao u državnim skolama. Nekada su zarade u privatnim školama bile veće nego u državnim, ali to više nije slučaj", navela je Pejatović.
Predsednica Odbora Grupacije za privatno obrazovanje pri PKS Maja Gavrilović Maksimović ističe da prilikom registracije škole stranih jezika ne postoji obaveza u pogledu prostora, osim da prostor, tj. adresa, postoji, odnosno ugovor o vlasništvu ili iznajmljivanju. Ona ističe da u školama rade apsolventi i tek diplomirani filolozi, ali i brojni drugi koji imaju sertifikat o nekom nivou znanja jezika iako su druge struke.
Milica iz Pančeva, apsolventkinja na engleskom jeziku, ističe da drugu godinu za redom ima pozitivno iskustvo sa onlajn časovima sa klijentima iz Kine. „Primanja su dobra i redovna, i zavise od mene i moje želje koliko hoću da zaradim u mesecu. Veliki broj kolega koji su u sistemu državnog/privanog obrazovanja pominje loše radne uslove, ali ja sa tim nemam problema”.
Maja Gavrilović ističe da je za kreiranje dobrog nastavnika potrebno puno posvećenog rada i od strane samog nastavnika i od strane privatne škole odnosno mentora.
Mlada osoba bez iskustva u radu će često prilikom taženja posla naići na problem pošto firme od kandidata očekuje minimalno radno iskustvo (od jedne do tri godine), koje kandidat nije otvorio, pošto nije dobijao priliku da radi u struci ili van nje.
Položaj mladih na tržištu rada je nezadovoljavajući, a njihova iskustva sa traženjem posla su raznolika, praćena razočarenjem i verom da zavrednjuju da za njihov rad budu adekvatno plaćeni. Mali je broj onih koji su spremni na društvene kompromise, poput političkog aktivizma, koji bi im obezbedio uhlebljenje, a malo je i radnih mesta koja su u ponudi za tu vrstu opredeljenja.
Neke od mera koje je nužno preduzeti mogu se ticati promocije preduzetništva kroz ekonomske olakšice i sistem formalnog obrazovanja. Potrebno je dati mladoj osobi alternativu, da u slučaju završetka školovanje (srednjeg ili visokog) i ne nalaska posla u struci, može da se ostvari i u drugim poljima rada.
Autor: Nemanja Kuč