foto: rauschenberger (Pixabay), BOŠ
Ova godina se smatrala obećavajućom kada je u pitanju filmska industrija. Zvučna imena iz sveta filma, što glumaca, što reditelja, pružala su nam sigurnost da će 2023. biti ona filmska godina koja se pamti. I sigurno će ostati upamćena, ali po onome što je suprotno od očekivanog (čast izuzetku – Nolanu).
Prošle nedelje je, direktno sa Aliexpress-a, u bioskope stigao Napoleon, novi film Ridlija Skota. Nepotrebno je pisati o prethodnim ostvarenjima Skota, niti upoređivati njegove prethodne ,,radove'' sa ovim (bio bi to veliki posao), ali – Šta napravi čovek od Napoleona, goleme istorijske ličnosti od koje se tresla cela Evropa? Razumem, Napoleon je bio čovek od krvi i mesa, a pride najveći vojskovođa ikada. Međutim, to pride je iseckano i do te mere osakaćeno da dođe kao neko kijanje – primetiš ga u momentu, posvetiš mu pažnju u istom tom momentu, a onda trepneš i zaboraviš. Na osnovu ovoga, stiče se utisak da je priča o Napoleonu bila preveliko parče za (svima dragog) Skota. Što bi rekao Branko Radičević: Mnogo 'teo, mnogo započeo. Ovo nije lično obrušavanje na Ridlija Skota, bilo bi budalasto. Pod okriljem njegovog stvaralaštva nastali su univerzalno prihvaćeni i voljeni filmovi. Zato se ovaj filmski osvrt može tumačiti kao oset ugušenog potencijala za koji je autor imao, istorijom, ispisanu temu.
Govoreći konkretno o radnji filma, ona prati Napoleonovu putanju od početne do završne tačke, od uspona do pada. Čini se da je ovaj sveobuhvatni način predstavljanja Napoleonove ličnosti zapravo najveća pogreška. Zašto? Radnja je fragmentarno postavljena, a kroz te delove jedino što je konstantno je opsesija i ljubav glavnog junaka prema ženi. Labava kompozicija može biti opravdana kada se nađe u svojstvu ,,provociranja'' publike u nekom određenom pravcu razotkrivanja psihološkog stanja junaka. Međutim, ona ovde nema takvu vrstu uloge. Zapravo, nema nikakvu ulogu. Iritantno je razbarušena i nesređena. Postavlja se pitanje: Da li bi došlo do ovakve vrste ,,poderanosti'' da se radnja bazirala na jednom momentu Napoleonovog života? Ali nije, a za prosutim mlekom ne vredi plakati.
Finiksovo ,,donošenje'' Napoleonove ličnosti ostalo je, isto kao film – nekompletno. Takav utisak se stiče samo i jedino zbog gorepomenute labave kompozicije. Dakle, nema veze sa glumačkom sposobnošću glavnog glumca. Napoleon je nekako takstativno razvijen. On je posesivni ljubavnik, nekultivisani vladar, opsednuti edipovac (nasilno ubačene scene), hladnokrvni pohotnik, strastveni vojnik i francuski zaljubljenik. Trebalo bi da sve ovo nabrojano rezultira jednu ličnost, naslovog junaka, ali nije. Ostalo je mnogo nepopunjenih rupa i opskurnih momenata, zbog čega na kraju filma stvara utisak da je Napoleon bio tek samo prolaznik kroz istoriju, a ne njen kreator.
Nije baš sve tako rđavo. Scene koje zaustavljaju vreme i koje nas, nakon začuđenosti, podsećaju da je Napoleon ipak film jednog genijalca – scene borbe. Bitka kod Austerlica je stabilna, čvrsta, nepokidana – sve ono što film u celosti nije. Napoleon je nepokolebljiv, odlučan, veliki – figura divljenja. Kada smo već kod zadivljenosti, mora se odati veliko priznanje Vanesi Kirbi, koja tumači Napoleonovu ženu Žozefinu. Njena prisutnost od prve do poslednje pojave je nešto najuverljivije što će ovaj film ponuditi.
Postoji veliki broj tema koje mogu biti i te kako deo diskusije kada je u pitanju ovo filmsko ostvarenje, poput istorijske korektnosti i tačnosti, ali i Napoleonovog kompleksa; ali ćemo istoriju ostaviti istoričarima (dakle, svima), a o Napoleonovoj ličnosti postoji pregršt dokumentarnih podataka – pa ko voli, nek izvoli.
Autorka: Nevena Branković