foto: Damjan Jovanović, BOŠ
U petak, 24. novembra od 20 časova u Kvaki, četiri plišana momka biće spremna da te pokrenu, zabave, oslobode i lagano prošetaju kroz zvuk, ton i ritam. Njihova muzika se oseća na koži i prija. Na scenu ne izlaze bez zagrljaja, a publici će osim nadosećaja u petak nesebično pokloniti i dve nove pesme.
Mingl: Zašto baš pliš?
Pliš: Kada je pre 5 godina trebalo smisliti ime za bend, hteli smo da nađemo dovoljno jednostavnu reč koja oslikava ono šta nas četvorica jesmo kao celina. Bilo je raznih predloga, od kefiristi do omekšivač (!?). Ne znamo tačno kome da se zahvalimo što je usvojeno ime pliš, valjda sebi samima. Mi smo četiri fina, pristojna, nasmejana momka, koja nećete imati problem da dovedete u kuću i upoznate sa roditeljima, i koja će rado izblejati sa vašim babama, takva je i naša muzika – prija i oseća se na koži – pliš.
Zli jezici bi rekli da je pliš i eufemizam za nešto ne tako lepo, ali o tome ćemo drugom prilikom.
Mingl: Šta je utkano u pesme koje stvarate?
Pliš: Instrumentalno posmatrano utkana je muzika oko koje smo se okupili – gitarska muzika s početka novog milenijuma, upakovana u pop format sa puno instrumentalnih detalja, finesa koje komuniciraju sa tekstovima. Lirički gledano, to su izazovi sa kojima se svakodnevno suočavaju ljudi naših godina. Dovoljno je da pročitate tekst „Kraljice“ ili pesme „Padobran“ da znate o čemu se radi. Teme su univerzalne, samo su iskazane našim rečima u trenutku pisanja. Motivi su uvek lični, ali su korišćene odabrane reči kako bi svako mogao da se poveže sa njima. I još jedna važna stvar utkana u naše pesme je zajedništvo. Ono podrazumeva vreme uloženo u razumevanje, prihvatanje i odbacivanje predloga, preispitivanje, uvažavanje i poverenje. To nas čini bendom, prijateljima.
Mingl: Koja (o)sećanja vezujete za vaš prvi zajednički nastup?
Pliš: Uh, beše to davno, još dok nismo počeli da stvaramo svoju muziku. Što se sećanja tiče, pamtim da smo jedva sišli sa bine, tražen je bis za bisom. Bilo je tu raznoraznih pesama – „Last Nite“, „Miss You“, čak „Mardy Bum“, ali jednostavno nismo znali šta više da sviramo, te je neko morao preseći. Nedavno smo počeli isključivo autorske pesme da izvodimo i to je poseban izazov, izazov koji proizvodi poseban osećaj. Na vama je da svojim delom, svojom pesmom doprete do publike, a i najmanja povratna informacija vama je sve. Radost sviranja, to je dominantan osećaj. Sviranje pred publikom je nadzadovoljstvo. Nema ispunjenije osobe od one koja je sišla sa bine nakon dobrog koncerta, ne treba joj ništa više, možda minut tišine da u sebi sabere nadosećaj.
Mingl: Imate li neka sitna sujeverja koja radite pre izlaska na binu?
Pliš: Ima ih mnogo. Nisu u rangu Nadalovih slaganja flašica, ali svako od članova ima neki svoj sitni ritual, od pranja ruku, istezanja do obročenja. Međutim, postoji jedan zajednički ritual bez kojeg se ne izlazi na scenu. Zagrljaj. Jednostavno, banalno, ali znači. Dovoljno kratko taj ritual traje da nas ne odvaja mnogo od sviranja, a mnogo znači. Zagrljaj podrške iza scene govori – idemo pliš, ’ajde ovo da pokidamo.
Mingl: Šta je potrebno da publika, osim ulaznice, ponese u Kvaku 24. novembra? Šta ćete vi doneti?
Pliš: S obzirom da u petak, u Kvaki binu delimo sa sastavom Radio Kašmir, preporuka za publiku je da obuče nešto plišano ili kašmirasto. Mada, sudeći po prethodnim svirkama u Kvaki, a i vremenskim uslovima, hladnoći, kiši, preporuka benda (i gospođe Macure) je slojevito uz presvlaku jer kad vas preplavi plišani nalet toplote i zadovoljstva manifestovaće se i znojem, neka bude publika toga svesna. Što se benda tiče, bend će da donese energiju akumuliranu iz studija. Dugo nismo svirali, željni smo provoda i dokazivanja, te predstavljanja razloga zašto dugo nismo nastupali. Takođe, donosimo dve nove pesme koje nisu ranije mogle da se čuju.
Mingl: Osim Kvake, gde vas još možemo naći tokom predstojećeg perioda?
Pliš: Osim u petak, 24. novembra, publika će imati priliku da nas sluša već u nedelju, 26. novembra u Festu, u Zemunu. Tamo ćemo deliti binu sa sastavima Ubili su batlera i Sky Hook.Vidimo se!
Razgovor vodila: Miljana Jovanović