foto: Pixabay, Boš
Savremeni tempo života, u kojem je često nemoguće “stići i uteći” pred saobraćajnim kolapsima i neplaniranim produžecima (utakmicu protiv gradskog prevoza do sada niko nije uspeo da dobije, koliko sam upućen), još uvek se čvrsto opire najefikasnijem, osnovnom rešenju – pešačenju. Umesto toga, električni trotineti stvaraju privid ekološke svesti (o njihovoj neregulisanoj vožnji svuda i svakako nekom drugom prilikom), a manjak biciklističkih staza ponovo izbija na videlo. I pored svega ovoga, izgleda da je malo onih kojima pešačenje predstavlja alternativu, te se ponovo vraćamo u začarani krug velegradskog saobraćajnog sistema. Komforni zagađivač po imenu automobil, kojim se tradicionalno prevozi jedna osoba, ovde samo pospešuje problem.
Ponekad se zapitam koji broj sati nedeljno provedem u gužvanjcu voljenog grada, pa me cifra ražalosti u poređenju sa pređenim rastojanjem. Onda se vratim se na prostu činjenicu da se kilometar prepešači za manje od 15 minuta – ko mi je kriv kad mi matematika nikad nije išla od ruke. Ako se već kunemo da nam je vreme novac, onda je bolje zašiti džepove kroz koje ga nehotice prosipamo (neko pametan još davno reče kako živimo u zemlji u kojoj svi žure, a niko nigde ne stiže na vreme). Kada pak imamo vremena – vikendom, praznicima, nije zgoreg otisnuti se na neku pešačku turu. Leškarenje i bindžovanje nikom nisu strani, ali ne moraju da u potpunosti isključe šetnju po kraju ili boravak u prirodi. Pešačenje je ujedno i sjajan izgovor da se poneki put pobegne od kućnih poslova, familijarnih ručkova i sličnih obaveza koje nas spopadaju. Dakle, opuštajuće i revitaluzujuće, a džabe.
Kako se bliži Međunarodni dan pešačenja, sve je manje racionalnih odgovora na pitanje zbog čega su nam navike u ovom pogledu zapostavljene. Upravo tim povodom Planinarski savez Srbije je 23. septembra organizovao do sada najveću pešačku akciju na nivou čitave zemlje, Rosa Dan pešačenja, pod sloganom – Korak bliže zdravlju. Glavna manifestacija održana je na Vlasini, u jednom od najživopisnijih predela Srbije, a paralelno sa njom započete su i pešačke ture po mnogim gradovima i prirodnim lokalitetima. Šetnjom po stazama različitih dužina, reljefnih odlika i zahtevnosti učesnici (raspona od 5 do 105 godina) su još jednom ukazali na značaj svakodnevnog praktikovanja ove jednostavne a važne aktivnosti. Spisak ruta je dostupan na sajtu Planinarskog društva Srbije, pa veoma lako možete pronaći inspiraciju za neki od narednih izleta. Na kreativcima ostaje da otkriju ili osmisle neku novu stazu – mogućnosti su bezbrojne, a topla jesen je pred nama!
Autor: Uroš Mikić