foto: Glas Podrinja/BOŠ
Šapčanka Jelena Ilić: basistkinja, gimnazijalka i studentkinja Fakulteta dramskih umetnosti. Želi da devojke i mladići imaju iste šanse, pozicije. Smatra da pol nije presudan za uspeh, već da treba vrednovati svako postignuće bez obzira da li je devojka, ili mladić.
Jelena je studentkinja prve godine Fakulteta dramskih umetnosti, četvrta godina Šabačke gimnazije, bas gitaristkinja u autorskom bendu, licencirani spasilac i potvrđuje da „devojke mogu baš sve“. Smatra da pol nije presudan za uspeh, već da treba vrednovati svako postignuće bez obzira da li je devojka, ili mladić. Sve dok društvo deli zanimanja, hobije, poslove na muške i ženske, ravnopravnost i jednakost nije moguće ostvariti.
Život pun iznenađenja
Jelena je odabrala (ne)običan put za jednu srednjoškolku, rekli bi mnogi. Odlučila je da iskoristi mogućnost i polaže prijemni za Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu nakon treće godine Gimnazije. Nije verovala da će se njeno ime naći na listi budućih studenata. Aplicirala je na smeru Filmska produkcija i uspela.
- Želela sam da budem veterinarka, ali sam otkrila pozorište i film. Tada mi je sinula ideja, ja ću da budem rediteljka. To sam govorila u petom razredu osnovne škole, a zapravo nisam znala šta to znači. Od tada sam pomno pratila filmsku i dramsku umetnost - kaže Jelena o dečjim maštanjima i budućoj karijeri.
- Sazrevala sam sa tom idejom, Jelena rediteljka. Nisam menjala mišljenje i vremenom sam saznala šta je potrebno za upis na FDU. Znala sam postoje predrasude o upisu, studijama, ali nisam odustajala. A onda saznam da postoji osoba koja organizuje sve, a to je producent. Idealno za mene, jer volim organizaciju i umetnost. Odlučila sam da se prijavim za prijemni. Sebi sam rekla, idem da pokušam, pa kako bude. I evo, studiram i završavam Gimnaziju - dodaje mlada Šapčanka.
Podrška porodice nije bila upitna. Prijatelji, iako iznenađeni ponosni su na nju i njen uspeh.
- Imala sam potpunu slobodu da odaberem šta želim da studiram. Bili su iznenađeni kada su videli rang listu. Nismo se nadali da ću biti primljena. Mislim da su prijatelji bili još više iznenađeni. FDU, Akademija likovnih i primenjenih umetnosti im deluju kao daleki i apstraktni fakulteti. Odatle i potiče mistifikacija da ih je teško upisati, da biraju mali broj. Verujem da je svima bio kulturološki šok, jer sada poznaju nekog sa FDU.
Jedan rođendan promenio sve
Globalna pandemija promenila je svet, ali i mikrokosmose svakog pojedinca na planeti. Iako je sve zatvorila, 2020. godina Jeleni je otvorila vrata muzike.
- Za rođendan, tokom korone, najbolji drug je došao i pokloni mi tortu i mali bas koji je napravio od drveta. Znala sam da je to taj trenutak kada treba da počnem da sviram, jer veći deo društva je bio u muzičkim vodama. Imali su svoje bendove, svirali i pomalo sam se osećala kao autsajder. Odlučna, na oglasima sam pronašla bas gitaru, kupila, vežbala kod kuće. Do tog trenutka verovala sam da nemam sluha i da ne mogu ni jedan jedini ton da reprodukujem. I dalje to tvrdim - kaže Jelena.
Andrejin krst okuplja mlade Šapčane
Članica je autorskog benda „Andrejin krst“ uz Mladena Topuzovića (klavijaturista), Nemanju Pavlovića (gitarista i vokal) i Nenada Aleksića (bubnjar). Već neko vreme stvaraju svoju muziku na šta su ponosni, a nadaju se da će izdati album.
Predrasude i stereotipi
Naglašava da postoje predrasude o ženama koje sviraju u bendovima. Kaže da nije osetila na „svojoj koži“ diskriminaciju. No, to ne znači da ona nije prisutna.
- To se dešava bez obzira na ono što radite. Komentar „kako žena svira u bendu“ dolazi od ljudi koji će reći „kako devojka da radi to i to“. Uvek se jave predrasude, ukoliko to nije „žensko“ zanimanje, odnosno ono što većina smatra „ženskim“ zanimanjem. Moram da priznam da ima sve više devojaka koje sviraju različite instrumente, što je dobro i ruši te stereotipe - pojašnjava Jelena i veruje da se svest postepeno menja, te da milenijalci i generacija Z drugačije gledaju na sve(t).
- Kada sam počela da sviram bas stariji članovi familije su rekli: „Kako ćeš, ti si žensko“. Bilo im je drago, ali neobično. Verovatno zbog iznenađenja i takav komentar. Kada smo nastupali na Uskršnjem rok maratonu u Šapcu, mlađoj publici je to bilo super kul, što je dobro. Ipak, treba da bude samo OK i normalno. Kada postignemo to da je super što neko svira neki instrument, bez obzira da li je muško, ili žensko, tada smo uspeli.
Wow za sve devojke
Podvlači da je mladima dostupno značajno više sadržaja, prilika da upoznaju nove kulture što doprinosi „thinking outside the box“, odnosno da budu otvorenog uma i stavova.
- Sada mladi malo više misle svojom glavom i ne odrastaju u strogim okvirima, što im daje slobodu. Kada vidim druge devojke/žene koje sviraju bas gitaru, bubnjeve shvatam da je to u redu. A pre nekoliko decenija, to nije bilo toliko vidljivo, a samim tim i donekle čudno. Jednaki smo i ne treba da bude WOW što je žensko bubnjarka, ili vokal. Svi smo ljudi, sviramo dobru muziku, a to je jedino važno - zaključuje Jelena.
Planove za budućnost kaže ima, kratkoročne i dugoročne.
- Naravno, najvažnije je da položim ispite u junu, sviram što više tokom leta. Ako govorimo o nekoj daljoj budućnosti to je diploma fakulteta, posao u struci, da usavršim sviranje i naučim italijanski.
Izvor: Glas Podrinja