Foto: Katarina Milošević, Miljan Lučić, Marko Stojić, Milan Kragović, Tamara Jokić, Tijana Obradović
Mesto na kome ne postoje nacionalnosti i generacijski jaz, na kome se govori univerzalnim jezikom - jezikom muzike, na kome nema slučajnih prolaznika, već samo razdraganih namernika; mesto na kome ćeš osetiti zagrljaj divlje prirode, dah ledene Sutjeske i noćni pogled blistavo zvezdanog neba.
Mesto na koje ćeš se sasvim sigurno opet vratiti opijen lepotom planinskih vrhova, dobrog zvuka i srdačnih ljudi. To je mesto na kome će ti sigurno biti OK, a verovatno i mnogo više od toga - OK fest.
Tajna ,,svetog mesta“
Prva asocijacija na Sutjesku i Tjentište, gde se održava ovaj festival, svakako je impozantno monumentalno zdanje – visoka betonska bela krila, koje je posvećeno pogibiji boraca u Drugom svetskom ratu, i koje dalje pleni svojom jedinstvenošću i arhitektonskom lepotom. Čitav memorijalni kompleks koji je nazvan ,,Dolina heroja“ podseća nas i na čojstvo, herojske podvige i neustrašivost našeg naroda tokom bitke na Sutjesci.
Monumentalno zdanje ,,Bitka na Sutjesci“ (FOTO: Katarina Milošević)
Vidik koji se odatle pruža oduzeće dah svakome ko poseti ovom mesto. Nepregledno zelenilo baršunastih šuma koja ga okružuju, sunce koje se u zalasku skriva iza gorostasnih vrhova obronaka Zelengore i Maglića, dok ćeš tokom noći zanemeti ispod beskraja tamnog neba načičkanog bezbrojem trepćućih zvezda. Za one najsrećnije rezervisana prilika da golim okom, a možda i prvi put u životu, vide Mlečni put.
I kako se istorijski kontekst i ogroman turistički potencijal ovog kraja ne bi zapostavili, nekolicina entuzijasta je pre nepunih deset godina odlučila da kraj ovog mesta organizuje muzički festival – OK fest. Prvo veoma skromne posećenosti, da bi u godinama koje dolaze ovaj događaj postajao sve popularniji uspevajući da postepeno ostvaruje svoju misiju – da okupi mlade iz celog sveta i motiviše ih da se iznova vraćaju ovom, kako je Bojan Slačala na nastupu rekao, ,,svetom mestu“.
Puls festivala
Na Ok festu najveći broj posetilaca, zbog vrlo ograničenih smeštajnih kapaciteta (hotela, bungalova i privatnih smeštaja), svoj ,,krov nad glavom“ pronalazi u šatorima. Kao neko ko predstavlja vernu publiku OK festa volim da ističem da je kamp ,,srce“ ili ,,žila kucavica“ festivala“ i da jedino boravkom u njemu možeš istinski da osetiš pravi puls ovog mesta. Kako se festival najčešće održava u prvoj polovini jula, kampere obično dočeka i isprati lepo vreme, ali treba imati na umu da su večeri ovde sveže i tokom najviših dnevnih temperatura, ali da se i vreme vrlo brzo može promeniti. No, ipak, ako želiš da svoj šator postaviš u hladu kako te ne bi ošamarila jutarnja vrelina sunca, poslednjih godina trebalo bi da dođeš dan pre početka festivala, jer je posećenost iz godine u godinu sve veća.
Kamp OK festa (FOTO: Miljan Lučić)
Unutar kampa organizatori obezbeđuju prostore za održavanje higijene gde, istini za volju i po mišljenju mnogih, još uvek ima mesta za poboljšanje. Ponuda hrane je prilično raznovrsna, te kakve god da su ti dijetalne navike, verujem da ćeš pronaći nešto za sebe. Pripremanje hrane u samom kampu nije dozvoljeno, ali se van festivalskih kapija može ,,namirisati“ dovitljivost posetilaca koji neretko u grupama u debeloj hladovini kuvaju hranu i okrepljuju se pred početak dnevnog muzičkog programa. Kamperi su tradicionalno druželjubivi, te ako namirišeš da se priprema nešto ukusno, budi uveren da će svako podeliti proizvode svog kulinarskog umeća sa tobom.
Tamo gde nikada nije dosadno
Dan unutar festivalskih kapija prilično je živahan. Premda napunjen hladnom vodom iz Sutjeske, jedan od najvećih bazena na Balkanu (po rečima organizatora) tokom dana i ove godine je privukao najveći deo publike. Krofne, labudovi, sladoledi, flamingosi i ostali oblici dušeka za vodu šareneli su se po površini tirkizne vode bazena, dok su ostali uživali u elektronskoj muzici Sara OK Summer Stage-a, plivali, sunčali se ili sklapali nova poznanstva na obodu bazena. Oni kojima je prijala nešto mirnija atmosfera i ledeni dodir Sutjeske, smeštili su se na plažu u hladu drveća, pored same reke, a samo najhrabriji se usudili da se u reci i okupaju.
Bazen unutar festivalskog prostora (FOTO: Miljan Lučić)
Mnoštvo društvenih igara, promocija različitih brendova, slikanja, sportskih takmičenja, časova joge i ostalih zanimljivih aktivnosti bilo je dostupno svim posetiocima tokom trajanja festivala. Na OK Book zoni prisutni su imali priliku da čuju predstavljanje dveju knjiga i porazgovaraju sa autorima u potpuno drugačijem ambijentu ili da, u drugom kutku festivalskog prostora, odgledaju neke od filmova na OK Cinema Stage-u.
I ovogodišnji popodnevni program na stejdžu u kampu (Sky Cola Summer Stage) bio je ,,na nivou zadatka“ i okupio istaknuta lica sa regionalne muzičke scene. Publika je uživala u poznatim zvucima regea, roka, repa i ostalih žanrova i istrajavala na direktnom suncu u uzavreloj atmosferi štiteći se šarenim šeširima i maramama i rashlađujući se flašicama vode, hladnim pivom, povremenim skokom u reku ili otrežnjujućim mlazom pištolja na vodu.
Rashlađivanje na Sky Cola Summer Stage-u (FOTO: Katarina Milošević)
I to nije sve... Pre, posle i tokom samog trajanja festivala mnogi su organizovano posetili najveću očuvanu prašumu u Evropi – Perućicu, Trnovačko jezero, šetali obroncima Maglića i Zelengore, ili se prepustili čarima adrenalinskog raftinga najdubljim evropskim kanjonom reke Tare. I sama šetnja neposrednom okolinom ili obilazak spomen kuće bitke na Sutjesci bili su jednako zanimljivi i predstavljali priliku da svako ko dođe nauči nešto novo i uživa u autentičnosti ovog kraja.
Detalji sa Maglića i Trnovačkog jezera (FOTO: Katarina Milošević)
A kada padne noć
I kada sunce počne da tromo baca senku na brda koja se ponosno uzdižu iza svetala glavne pozornice, znak je da počinju nastupi ključnih izvođača festivala. Najvernija publika tada krene da žurno zauzima prve redove kako bi, tiskajući se, pozdravila i uživala u muzici svojih omiljenih izvođača.
Priprema za prvi nastup i nastup Gorana Bareta i Majki (FOTO: Milan Kragović i Marko Stojić)
Za svakoga po nešto, čulo se mnogo puta kada se među publikom razgovaralo o programu glavnog, Visa Mein Stage-a. Velikani regionalne scene smenjivali su se i ovacijama bivali dočekani i ispraćani sve tri festivalske večeri. Neki se od njih već tradicionalno pojavljuju na festivalu, ali sudeći po reacijama prisutnih, to nije umanjilo kvalitet programa, naprotiv.
Za one najizdržljivije i istinske ljubitelje dobrog elektronskog zvuka veče se na glavnoj bini nije završavalo. U kolonama, preko mosta na Sutjesci, pa nazad kamp hrlili su da veče nastave na after partiju đuskajući do ranih jutarnjih sati uz različite di džejeve.
Najveći broj izvođača koji je na ovom festivalu nastupao prvi put sa publikom je podelio sličnu impresiju: da Tjentište odiše nekom posebnom, potpuno drugačijom energijom, te da će, ukoliko bude prilike, veoma rado opet doći.
Bićemo OK
I zaista, mnogi se ovom mestu iznova vraćaju kao svetilištu na kome razlike među narodima nisu značajne kada smo zajedno u zagrljaju prirode, pod otvorenim zvezdanim svodom. Na tom ,,svetom mestu“ gde se iskonski povezujemo sa ljudima, prirodom i muzikom i s pijetetom podsećamo herojskih podviga naših predaka, nastala su mnoga neraskidiva prijateljstva, usputna poznanstva i platonske ili one ljubavi za ceo život.
Zato se nadam da će i naredne godine doći neka nova ili se ponovo sresti stara grupa prijatelja, neki novi naraštaji stasali za samostalni put na Tjentište, neka nova deca koja će bezbrižno trčati i provlačiti se između gusto naređanih redova šatora. Neka nova nasmejana lica koja će uz ona stara, već poznata, zajedno biti OK.
Autorka: Tijana Obradović
