Da li mladi u Srbiji imaju svoj lični stav? Da li ćemo vam odgovoriti ako nas upitate šta mislimo o Kosovu, Paradi ponosa, lažnoj objavi Nobelove nagrade za književnost, ulasku u EU, otkriću bakterija koje "jedu" naftu ili koncertu "Povratak devedesetih"?
Da li smo zaista sasvim nezainteresovani za svet oko nas ili je posredi nešto drugo... Mnogo pitanja, a sada ću pokušati da odgovorim na neka od njih. Prvo i osnovno, moramo biti kulturni da bismo mislili. Rekli biste da svaki čovek ume da misli, ali da se poneki od nas svesno odriču te privilegije. Ne bih se složila. Da bismo mislili moramo steći osnovnu kulturu i kulturu govora. "Književna kultura, to je čitanje, to je knjiga u ruci stalno", reče Isidora Sekulić, a ja bih se složila sa njom. Da bismo imali svoj lični stav, moramo umeti da iskažemo svoje misli, a za to je neophodna kultura govora, koju najbolje razvija čitanje. Čitajući ne obogaćujemo samo svoj rečnik, već nesvesno stičemo i osnovnu kulturu. Ali sve prethodno rečeno pada u vodu, ako se upoznamo sa surovom realnošću.
Većina mojih vršnjaka nikada nije kročila u biblioteku, knjižaru ili jednostavno ukucala na Google pretraživaču naziv željenog štiva i preuzela ga u e-book formatu. Mnogi ne čitaju ništa sem lektire, pa i to samo kad interpretacije ne mogu pomoći. Knjige danas za mlade predstavljaju okove, a ne izbavljenje, verne "slušaoce" naših misli. Vremena se menjaju, ali velike misli ostaju večne, nepromenjive i zasvagda istinite. One nam pomažu da spoznamo sebe, a to je cilj svakog od nas, iako nam ponekad ni ceo život nije dovoljan da ga ostvarimo. Pitate se zašto mladi beže od knjige, zašto im je mrska i odbojna? Pa pitam ja vas, da nakon svakog pročitanog dela morate da recitujete reči kritičara, njegovo lično shvatanje, i odbacite bilo kakvu pomisao da biste vi to delo mogli shvatiti drugačije, pronaći sebe u njemu, da li biste čitali? Srećom meni niko ne brani da mislim, ali vi, poštovani građani Srbije, morate shvatiti jedno: ili ćete svojoj deci dozvoliti da misle i spoznaju sebe ili ćete to prepustiti drugima da čine umesto njih i obrisati svaku nadu u bolju budućnost, vašu i našu!
Autorka: Ivana B. Vujković
Sliku smo našli ovde