foto: Natalija Erdeljanović/BOŠ
Sala Amerikana u Domu omladine preksinoć je odzvanjala glasovima svih onih imača kada koji su se okupili na jednom mestu kako bi pronašli i utopili se u svoju omiljenu nijansu Mariovog ogrtača. Za ta dva sata, koliko je Zoster pevao, u vazduhu se jednoglasno strmoglavio i zaglavio život, u prostoru crvenih, plavih i belih reflektora. Svi oni koji su u sredu u večernjim časovima prolazili pored epicentra (Doma omladine) mogli su da osete toplo podrhtavanje patosa, stručnjaci ovaj fenomen nazivaju prirodnom pogodom. Kako zvanično saznajemo, oni koji su se našli u samom epicentru nisu pružali nikakvu vrstu otpora.
Bend Zoster, na čelu sa frontmenom Mariom Knezovićem, održao je koncert u Beogradu 24. maja u Domu omladine. Povodom ovog vatrometa, poput dece na prozoru, sjatilo se i staro i mlado da vidi kakve će tragove na nebu da ponudi poznati mostarski bend.
Nakon nestrpljivog iščekivanja: Odronio se čovjek na moje oči – Zoster je otvorio svirku pesmom sa novog albuma – Kuda idu svi ti ljudi. Već prvi stihovi zaljuljali su tela, glasove, plafone i betone. Stvorila se interakcija između benda, publike i zajedničkog fizičkog i nekog drugog prostora. Sve je počelo da treperi od uzbuđenja, sinhrono. Ovaj ugođaj ni u jednom trenutku, do samog kraja, nije utihnuo.
Bend je svirao još dve pesme sa novog albuma: Čovjek želi da je ptica i Čovjek zvani činjenica. Obe pesme su, uprkos njihovom svežijem izdanju, glasno bile ispraćene od prvih do poslednjih tonova.
Pored ovih novijih pesama, na repertoaru su se našle i one kultne numere, po kojima Zoster uživa svoju popularnost: Ko je jamio, Banana Stejt, Utopija, Volio sam te. Postoji određena dinamizacija u odabiru i rasporedu pesama. Naime, poput oscilacije, od galame u Bezbolnim palicama, do tišine u Vrijeme će doći; od defanzivnog u Policiji do svečanog u gledanju sunca na istoku kako se budi pesme Imači kada. Publika je emotivno prigrlila ovu nežnu poeziju.
Zoster je, pre nego što se zavesa potpuno spustila, privodio kraju svoj koncert pesmama Gavrilo, Plačeš, Američki film, da bi se stihovima pesme Budi svoj oprostili od publike, do nekog skorijeg viđenja – obećao je Mario.
Postoji teorija da možeš ili imati ili nemati herpes (zoster), ne postoji trenutno. Svakim padom imuniteta može se ponovo pojaviti, čime se stiče utisak da nikada nije ni napuštao naše telo. Tako je i sa mostarskim herpesom, kada ti jednom telo odreaguje na njega, on postaje deo tebe i, za razliku od običnog zostera, poželećeš da te ovaj svrbi ponovo, ponovo i ponovo.
Autorka: Nevena Branković
