FOTO: pixabay.com/BOŠ
Motivisani ovogodišnjim Svetskim danom knjige i autorskih prava, koji se obeležava 23. aprila, odlučili smo da ti preporučimo tri književna dela različite forme. Naime, u ovom tekstu ćeš pronaći preporuke za zbirku pesama, roman i zbirku kratkih priča.
Poeziju će svi pisati, rekao je srpski pesnik Branko Miljković. Čini se da se ni danas situacija nije promenila kada je u pitanju ova forma, i dalje veliki broj autora piše pesme, te se nekada čini kao da se od ,,hiperprodukcije’’ ne može uzdići kvalitet nečeg inovativnijeg u izrazu. Moderno pesništvo je pronašlo neka svoja specifična obeležja, te će zato poezija 21. veka biti prepoznatljiva po naratološkom maniru, što naravno uslovljava slobodan stih; po izbegavanju određenih pravopisnih pravila, što doprinosi prethodnom navedenom, ravnom naratološkom planu; ali i po temama koje se mogu okarakterisati kao lične ispovesti. Pesnička zbirka Moja mama zna šta se dešava u gradovima Radmile Petrović je zbirka koja se ogleda u svim navedenim kriterijumima, ali opet uspeva i da se izdvoji iz mase. Poezija Radmile Petrović je umnogome porodična saga, mistično tumačenje i dominacija jednog lokaliteta gde se nežnost ne iskazuje prema ljudima, ona se čuva za mačiće što se okote u štali; ali iako takva, nije arhaična – bliska nam je. Petrovićeva se u svojoj poeziji bavi važnim univerzalnim, ali i ličnim temama – nekada se čak jedne prelamaju u druge. Takve ,,prelamajuće’’ teme odnose se na diskriminaciju i šovinizam prema ženama, na politički koncept, na pitanje istopolnih brakova – ove teme pesnikinja predstavlja kroz svoj lični doživljaj, oseća ih na sebi. To što se u njenom svetu ne prašta biti žensko neće je sprečiti da gaji božure u svojim gaćicama. Čini se da je srpskoj književnosti zapravo nedostajao ovako prodoran glas jedne unutrašnjosti iz unutrašnjosti.
Kada govorimo o žanru romana, govorimo o knjizi koja se našla u užem izboru za NIN-ovu nagradu 2021. godine – Smrtni ishod atletskih povreda Milice Vučković. Ovo je roman koji je po svom objavljivanju bio veliko ispraćen i koji je dobio zavidan prostor u svetu kritike. Naime, autorka ovog ostvarenja glavnu reč daje Evi, ženi satkanoj od oprečnosti. Sam izraz tog ženskog glasa je lirski komponovan, te tanani doživljaj oživljava refleksije i istovremeno sjedinjuje i suprotstavlja klasičnoj naraciji. Eva je junakinja koja neumorno odlazi i vraća se, koja dozvoljava da bude izmanipulisana i koja sama manipuliše toksičnim okolnostima u kojima sebe zavarava da je srećna. Eva je junakinja satkana od trenutka, ona bubuljicama prekriva starost – bore, i tada je zadovoljna. U svetu prefinjenih mirisa, izgleda i držanja, njene šake mirišu na varikinu i spremne su da, usled svesne nesvesnosti, otvore vrata auta u pokretu i da ispadnu iz njih. Smrtni ishod atletskih povreda je provocirajuća knjiga sa mnogobrojnim metaforama koje dopunjuju izraz i čine već ispričanu temu potpuno novom. Uspeh ovog romana leži u tome što svakog trenutka može da izađe iz svog književnog sveta i da postane bilo čija potencijalna stvarnost.
Lana Bastašić je jedna od najprimećenijih književnica moderne književnosti. Njeno poslednje književno ostvarenje nosi naslov Mliječni zubi i javlja se u formi zbirke kratkih priča. Glavni akteri njenih priča su deca, čime indirektno upućuje i sam naslov, ali i uvodni citat zbirke: Na početku svega... stoji jedno dete, bačeno u podrum. Bastašić se u svom ostvarenju bavi osetljivim temama najosetljivijeg doba života. Kako bi ove priče dobile upečatljiviju notu, postoji izvesni privid aludiranja na književnu vrstu bajke. Međutim, ne postoji idiličnost ove vrste, zato se pre može govoriti o njenom oponentu – antibajci. Obojena ovom književnom vrstom, Lanina zbirka kratkih priča obara stereotipne teze o idiličnom i bezbrižnom periodu odrastanja. Njena deca su ipak nalik na decu Milene Marković – neka strašna deca.
Zašto je to tako? Pročitaj, pa proceni.
Autorka: Nevena Branković