Mingl kutak arhiva

Mingl intervju - Iva Parađanin: Smelo podržavam talas ženskog buđenja

Mingl intervju - Iva Parađanin: Smelo podržavam talas ženskog buđenja

FOTO: privatna arhiva

Iva je urednica, aktivistkinja, borkinja, preduzetnica, partnerka, mama, drugarica. Ona podržava talas ženskog buđenja, glasno govori protiv nepravde i razbija sve partrijarhalne okvire. Njen podkast je tampon zona u kojoj se stakleni plafoni ruše, a priče žena glasno odjekuju otklanjajući sve kalupe, očekivanja, predrasude i podrazumevanja. Ženska je borba neprestana, poručuje nam Iva, dok nas podseća na sve prethodnice koje su se borile za prava koja danas imamo, opominjući nas da se moramo solidarno zauzeti za sve devojčice i žene koje tek dolaze. Za nju, žena je ženi snaga, podrška, oslonac, solidarnost. Drugarica. Žena je ženi lavica.

Šta čini tvoj identitet? Ko je Iva Parađanin?

Ovo je baš lepo pitanje i niko mi ga nikad ranije nije postavio, a ja sama mislim da svaka od nas ima više identiteta i uloga i da je upravo u toj širokoj lepezi iskustava leži bogatstvo egzistencije. Smelost i podržavajuća atmosfera da u raznim sferama budemo ono što želimo i da se radeći to osećamo slobodno i prihvaćeno je nešto najvažnije na svetu. Trenutno, ja sam osnivačica podkasta Tampon zona, preduzetnica, urednica magazina BUR0247, aktivistkinja, medijska borkinja, ali i mama, partnerka, drugarica. Ja sam takođe žena u tridesetim koja luta, istražuje, upoznaje sebe i traga za još nivoa identiteta glasno zagovarajući teoriju da su tridesete nove dvadesete

Autorka si podkasta Tampon zona, svojevrsnog prostora u kome žene mogu bez straha ili utišavanja govoriti o temama koje su im važne. Kome smetaju jake, hrabre, glasne žene?

Verovatno smeta društvu koje je naviklo da ih već dugo vremena drži u kalupima i kavezima, pripitomljava i prevaspitava kao da su neke divlje zveri za kroćenje. Ta klima nedopuštanja ženama da ispune svoj pun potencijal u bilo kojoj sferi i postanu ravnopravne građanke društva se uvek javlja i jača kada imamo dominantni desni vladajući narativ u društvu. Međutim, ono čemu svedočimo u poslednjih nekoliko godina jeste svojevrsna vrsta buđenja žena i rasvetljavanja tačaka nepravde. Žene progovaraju, bore se, izlaze na ulice protiv nametanja kalupa i postavljanja staklenih plafona. Želela sam da svojim podkastom doprinesem jednom ovakvom talasu i doprinesem da se neke priče još jače čuju i probude što više nas.

Mnoge žene izbegavaju da sebe nazovu feministkinjom. Kako smo došli do toga da ovaj pojam ima negativan prizvuk čak i kod žena?

Odsustvo edukacije o ženskom pokretu i tome šta nam je on sve obezbedio dovodi do različitih tumačenja i pripisivanja karakteristika feminističkom pokretu koji su sve samo ne oni pravi. Mislim da je Osmi mart sjajan dan i povod da preispitamo i prisetimo se odakle nama sva prava koja danas uživamo i ko ih je za nas izborio. Sve promene koje su bile krucijalne po živote žena izvojevale su i izborile upravo feministkinje i mislim da samo treba da budemo svesne toga. Sa druge strane, trebalo bi prihvatiti to nasleđe i boriti se za slobodu i u savremenom trenutku. Za mene je to feminizam, biti svestan prethodnica ali i devojčica koje dolaze, a za koje svaka od nas može nešto da uradi. Bar na mikro-nivou.

Društvo pred žene postavlja niz očekivanja i podrazumevanja koja su oblikovana patrijarhalnim okvirima. Sa kojim rodnim stereotipima se suočavaš, kako se protiv njih boriš? Imaš li utisak da je ženska borba neprestana?

Definitivno jeste neprestana i ja se trudim da je vodim kroz svaki gore pomenuti identitet, bilo da pričamo o medijskoj slici žene, nasilju nad ženama, borbi protiv seksizma, neplaćenom kućnom radu i položaju majki, reproduktivnom zdravlju, ovo su teme koje se tiču svake od nas. A i ako se ne tiču, ta solidarnost i sposobnost da čujemo neku drugu ženu je jedna od osnovnih baza borbe. Ja sam kao svoj vid aktivizma prepoznala medije i izazov mi je da doprem do što većeg broja ljudi i probudim ih iz tog usahlog sna u kom se sve gleda kroz zakoreli patrijarhalni okvir. Ako ćemo o konkretnim stereotipima, kao jedan od najštetnijih i nažalost najprisutnijih izdvojila bih prisutnost seksizma u svakoj pori ovog društva, koji se razgranava i stvara plodno tle za neke od gorućih problema.

Ko su žene koje te inspirišu?

Grlate, glasne, neposlušne žene koje reše da progovore u ime neke grupe.

Šta je za tebe „žena ženi“?

Snaga, podrška, oslonac, solidarnost.

Drugarica.

Žena je ženi lavica.

 

Razgovor vodila: Miljana Jovanović

Najnovije