foto: BOŠ
The Banshees of Inisherin je psihološka, kolektivna i intimna drama sa elementima crne komedije, žanr u kome se Mekdona pokazao kao izuzetno vešt. Martin Mekdona ponovo okuplja ,,momke iz Briža’’, samo što ovog puta premešta radnju iz Belgije u Irsku. Ken postaje Kolm (Brendan Glison), a Rej Pedrik (Kolin Ferel).
Inišerin je ostrvo odakle se najbolje vidi i čuje građanski rat koji bukti u Irskoj. Međutim, stanovnici ovog ostrva nikako nisu samo posmatrači, oni unutar svoje ostrvske zajednice sami kreiraju sopstvenu dramu. Radnja prati život Kolma i Pedrika, nekadašnjih najboljih prijatelja. Zaplet se javlja na samom početku filma, onda kada Kolm shvati da mu više ne odgovara da provodi vreme sa Pedrikom, jer mu ovaj postaje dosadan, uviđa da je ograničen i da je život jako kratak da bi se trošio na bespotrebno ,,čavrljanje’’. Čini se kao da Kolmovo ime korespondira sa njegovim karakterom, ali to je samo lažni dojam, još jedan od načina na koji će se autor poigrati. Kolm, poput Gilgameša, traži travku besmrtnosti na jedan artističan način, što će ga navesti na najdrastičnije poteze. S druge strane, ako na račvanju Kolm skreće desno, do Pedrikove kuće dolazi se levim putem. On je dobroćudni junak koji smatra da je vrlina dovoljna za sreću, kod njega je sve transparentno i jednostavno.
Osoba koja ne pripada ovom okruženju je Šoban (Keri Kondon), Pedrikova sestra, ponosna dama u jarkim bojama, žena koju će ostrvo Inišerin ,,ispljunuti’’, a da je pritom ne osakati. Njoj Mekdona daje funkciju rezonera. U njenom prisustvu javljaju se panteistička osećanja prirode – sve je svetlo, sveže, lirično, poput šarenog veša ispred kuće. Pored Šoban, neizostavno je spomenuti lik Dominika (Beri Keogan), koji daje puniji izraz filmu i prisnija zapažanja o istom. Dominik je izgnanik, etiketiran kao najčudniji čovek na ostrvu, ali mu to ne smeta da ponosno ponese obeležje svog nedostatka i zle sudbine.
Ono što ovaj film čini umetnički uspelijim je postupak bizarnog i inventivnog. Pored toga, postoji i folklorni element koji daje mističnu crtu ovom ostvarenju. Naime, Banši je biće iz irske mitologije čija vriska naslućuje smrt. The Banshees of Inisherin je naziv Kolmove kompozicije, njegova vriska i vapaj za besmrtnim, pojmom koji je suprotan od smrti. Kolm ne želi svetu da ostavi delo, on želi da svetu ostavi sebe, nezaboravljenog. Ovo najbolje potvrđuje momenat kada pominje Mocarta, pokušavajući da objasni Pedriku kako svi znaju ko je Mocart, a da za pedeset godina niko neće znati ko je bio Pedrik Suliban. Dakle, Kolm ne govori o delu, već o autoru. Ovaj dijalog između Kolma i Pedrika je ključna tačka. Zašto? Pedriku je Mocart samo još jedno ime u moru smešnih imena. Daleko iznad Mocartovog imena, prema Pedrikovom mišljenju, nalazi se vrlina, humanost.
Džon Don je rekao:
Nijedan čovek nije ostrvo, samo po sebi celina;
svaki je čovek deo Kontinenta, deo Zemlje;
ako grudvu zemlje odnese more, Evrope je manje,
kao da je odnelo neki Rt, kao da je odnelo Posed
tvojih prijatelja ili tvoj; smrt ma kog čoveka
smanjuje mene, jer ja sam obuhvaćen Čovečanstvom.
I stoga nikad ne pitaj za kim zvono zvoni: ono zvoni.
za tobom.
The Banshees of Inisherin je film o povezanim ljudskim sudbinama i o radikalnim postupcima koji će nehotice izazvati kolektivne posledice. I dok se trudiš da shvatiš, promaći će ti ono najbitnije – zvono nikad ne zvoni za pojedincem.
Autorka: Nevena Branković