FOTO: freepik
Kada govorimo o minimalističkim tendencijama u savremenoj eri, govorimo o potrošačkom društvu. Potrošačko društvo pretenduje da različitim oblicima, bojama i opipljivostima, koje nam i ne moraju biti toliko nužne, nadomesti sve one praznine nametnute od strane ,,estetskog društva’’. Potrošačko društvo postaje ,,estetsko društvo’’, ,,estetsko društvo’’ postaje minimalističko društvo, a rezultat ovoga je začarani krug u kome kolektiv postaje pasivni agens i aktivni pacijens.
Kese, etikete, najpoznatija pesma Bojane Vunturišević, nastoji da nam približi same sebe. Naime, ova pop umetnica govori u prvom licu, što doprinosi komičnoj ironiji njene ispovesti i prividno zataškava javnu kritiku društvenom kolektivu. Pesma je vizuelna i čulna:
Kupila sam haljinu i bedž na pruge,
maramu, parfem sa mirisom duge.
Već na početku pesme vidimo osobu koja se može okarakterisati kao ,,sakupljačica stvari’’. Ako bismo želeli da napravimo korelaciju ove pesme sa nekim drugim umetničkim ostvarenjem, mogli bismo da ga dovedemo u vezu sa slikom Na balkonu Pitera Blejka – oba dela pripadaju pop kulturi. Međutim, tekst ove pesme ne podleže kulturološkim nagoveštajima, kao što je slučaj kod Blejka, zato ova korelacija može biti povoljna u smislu razlike u razdobljima. Blejk svoje delo ostvaruje polovinom 20. veka, dok mi sada svedočimo o prvoj polovini 21. veka. Šta se promenilo?
Sasvim je suludo govoriti o primitivizmu kao o fenomenu koga nije bilo ranije. Međutim, to nije razlog da se međusobno ne osvešćujemo. Bojana peva:
Malo, malo sama – kese, etikete.
Samo malo tužna – kese, etikete.
Samo malo luda kada mi nalete
momenti u kojim hoću da se setim sebe.
Dakle, produkt naše usamljenosti, negativnih osećanja, beznađa, želje za pronalaženjem je otpad koji ostavljamo za sobom. Sve što ostaje posle potrošne robe su kratkotrajna zadovoljstva (poput orgazma kojeg, pored mnogobrojnih sitnica, kupuje Bojanina ,,kolekcionarka’’), kese i etikete. Postajemo zavisnici izloga, tezgi, sezonske ,,umetnosti’’, te tako, kada cirkusko vašarište napusti naše mesto i za sobom ostavi ambalažu kao sitni dokaz da je nekada bilo tu, mi ostajemo sami, kao zec u šeširu.
Bacaču noževa, nemoj!
Ispred drvene mete nalaziš se ti!
Autorka: Nevena Branković