Građansko društvo je društvo koje je nastalo nakon što je prirodno stanje prevladano uspostavljanjem civilizovanog stanja. U prirodnom stanju odnosi među pojedincima zbivaju se kao borba u kojoj se proizvoljno primenjuje sila i u kojem vlada zakon jačeg.
Građansko, civilno stanje ne karakteriše sila, već ugovor. U njemu pojedinci sklapaju ugovor kojim se, pored ostalog, odriču primene sile u mogućim sporovima. Ovim ugovorom, koji u pisanoj formi predstavlja ustav države, oni pristaju da jedino vlast ima pravo da primeni silu u konfliktu, i to samo ona koju su oni izabrali i ugovorom ustanovili.
Zbog toga, uslov opstanka ovakvog civilizovanog društva jeste, da mi kao građani ne budemo naoružani i da u međusobnim odnosima nemaamo pravo da jedni prema drugima primenjujemo silu. Jedino ko ima pravo da primeni silu i da bude naoružan, jeste država koja to može činiti samo na ograničen način, propisan ustavom i zakonima.
Država ima poseban aparat za uspostavljanje i održavanje pravnog poretka (pravosuđe i policiju). Vojska je podložna i odgovorna civilnoj vlasti (parlamentu, vladi, predsedniku), a vrhovni komandant i nadležni ministar su civili, a ne vojnici. Građansko (civilizovano) društvo je u tom smislu suprotnost vojnom i ratničkom društvu. To je društvo koje pretpostavlja i traži mir. Takođe, ovaj pojam civilizovanosti označava i podrazumeva i tolerantno ponašanje, koje omogućava svima nama da prihvatimo jedni druge kao ravnopravne i slobodne članove društvenog poretka.