U aprilu sam upoznala Bufoneriju, omladinsku kulturno-umetničku organizaciju. Njihova nesvakidašnja i osvežavajuća radionica sa pantomimičarem, Markom Stojanovićem, bila je fenomenalno iskustvo. Naprosto sam morala da otkrijem kako su uspeli da naprave malo mesta za kulturu i pozovem ih da se upišu u moj Leksikon.
Kada i kako se rodila Bufonerija?
Bufonerija se još uvek rađa. To je ideja u konstantnom razvoju koju neprekidno nadograđuju ljudi koji je čine. Naša organizacija je nastala 2015. godine, inspirisana svojom pretečom, AKUD FON-om. Nastali smo iz diletantske želje studenata FON-a da se zabave i uz to bave dramskom umetnošću, odnosno glumom. Sada, Bufonerija je pozorišni i organizacioni poduhvat, a naše aktivnosti su sredstvo za komuniciranje ideja i pobuđivanje emocija koje podstiču na promatranje sebe, svog života i društva.
Tri reči kojima biste opisali ovu organizaciju i njenu srž?
Na vaše tri, dodaćemo još tri. Ljubav, sklad, znanje, odgovornost ili liderstvo, inspiracija i optimizam. Ove reči opisuju našu organizacionu kulturu i predstavljaju vrednosti kojima se vodimo. Tako se zalažemo za amaterizam kroz ljubav. Sklad slavimo kroz organizaciju, a znanje kroz samoobrazovanje. Omladina nosi optimizam. Odgovornost tražimo u aktivizmu, a inspiraciju u kulturno-umetničkom nasleđu.
Kada bi Bufonerija bila pesma koja bi bila i zašto?
Nedavno smo imali kampanju Moja pesma slavi povodom Dana poezije. Naši članovi su birali po pesmu koja slavi neku od naših vrednosti. Te pesme smo potom recitovali i kačili kao seriju video zapisa na našem profilu. Pozivamo i čitaoce da sa nama podele stihove koji opisuju neku njihovu vrednost i pošalju nam svoj snimak. Drage volje ćemo to objaviti. Ali i bez toga, važno je da čitaju (recituju!) i dele poeziju.
Protiv čega se Bufonerija bori?
Možda je bolje reći da se Bufonerija bori za učešće mladih u kulturi i u bilo kakvom stvaralaštvu, ne samo u umetnosti. Bori se za vraćanje pravog značenja reči amater i značaja pozorišta kao jednog magičnog mesta susreta. To su ujedno i njeni najveći izazovi i večita borba, jer to su, bez sumnje, visoki ciljevi.
Kojim uspehom/sima se Bufonerija diči?
Najponosniji smo na to koliko smo se razvili kao organizacija od svojih početaka. Ponosni smo i na broj ljudi koji sada prati i podržava naš rad, od vršnjaka do istaknutih umetnika i kulturnih organizacija. Ali definitivno naš najveći uspeh je to što je Bufonerija nekim ljudima bila ključna tačka pri izboru fakulteta ili daljeg toka studija, dobijanju posla, promeni karijere, nalaženju mentora, otpočinjanju neke svoje priče, ličnom rastu, razvoju veština, ali i stvaranju dragocenih odnosa.
Kako vam se možemo priključiti?
Jednom mesečno organizujemo i vodimo radionice otvorene za javnost, na koje mladi mogu da dođu i igraju se sa nama, razvijaju svoju maštu i dramske, emotivne, socijalne i druge veštine. Putem linka na našem Instagram proflu mogu saznati više o našim predstojećim konkursima za nove članove i postati deo naše mejling liste. Mi ćemo ih pozvati prvom prilikom.
Šta nam to zanimljivo sprema Bufonerija u budućnosti?
Upravo 29. maja, održaćemo poslednju otvorenu radionicu u ovom semestru, i to na otvorenom, u Studentskom gradu. Mladi nas mogu posetiti i iz prve ruke osetiti šta je ono što radimo. Naročito pozivamo one koji bi voleli da debatuju o ulogama pozorišta, da dođu na ovu radionicu i predstave nam se. Osim toga, uskoro spremamo i jednu nesvakidašnju predstavu. Zato… pratite naš Instagram profil.
Poruka za čitaoce:
Ako vas namesto straha, vodi želja za razvojem i samoostvarenjem, za davanjem drugome, za stvaranjem i doprinosom kolektivu, priključite nam se. U našem amaterskom pozorištu u kojem se stvaranje dešava iz nesebične ljubavi, ima mesta za sve one koji dele ovu filozofiju sa nama, ali i delaju u skladu sa njom.
Fotografije su dobijene od članova Bufonerije uz njihovu saglasnost/preuzete odavde.
Intervjuer i autorka: Sofija Milosavljević