Mingl kutak arhiva

Zašto mladi ne glasaju, a trebalo bi

Zašto mladi ne glasaju, a trebalo bi

foto: BOŠ

Predsednički i parlamentarni izbori u Srbiji će se održati 3. aprila. Početkom proleća građani i građanke Srbije biraće predsednika/cu i poslanike/ce Narodne skupštine. Oni predstavljaju ljude koje ćemo gledati sledeće barem četiri godine - odnosno pet u slučaju predsednika/predsednice. Izbori ovaj put dolaze u jednom zanimljivom periodu, iako to svakako nije prvi put za ovu državu. Od svetskih ratova do ratova devedesetih preko bombardovanja i 5. oktobra. Trenutno je period koje odlikuje treća godina pandemije, inflacija, rat u Evropi i druge stvari koje nas čine anskioznima. Međutim, stanje neizvesnosti nije novo za građane i građanke Srbije, čini se kao da smo odavno naučili da plivamo u tome. I u moru okolnosti, dolaze izbori – kada je kontrola u našim rukama i vreme je da se izjasnimo. Kada je u pitanju glasanje, jedan deo populacije karakteriše mala izlaznost, a to su upravo oni čije je biračko pravo i dalje sveže – mladi.

Koji su razlozi za neizlazak?

Postoje mnogi razlozi zašto neko ne glasa. Prvo, neki su prosto apolitični. Život na Balkanu sa sobom nosi neizbežnu politiku koja se prožima u raznim sferama funkcionisanja i svest o tome deluje kao da se razvija vrlo rano. To je ono kad roditeljima dođu gosti i pričaju o onim čikama sa TV-a. Pa onda počinješ da prepoznaješ imena dok mama stoji na ulici sa poznanicom, a ti cupkaš u mestu jer ti se ide kući. Imaš ideju o grupi dežurnih krivaca. Već tada ti se čini da se sve svodi na politiku. Ali, tebi je sve to strano i dosadno i to je osećaj koji nosiš sa sobom duže vreme. U istraživanju Mladi zagubljeni u tranziciji preko 60% mladih se izjasnilo kao nezainteresovano za politiku i skoro 50% je opažalo omladinu kao pasivnu. Danas je situacija znatno bolja. Prema podacima KOMS-a preko 50% mladih je zainteresovano za politička dešavanja, a interesovanje je poraslo za teme kriminala, korupcije i očuvanja životne sredine. Slučajnost?

Drugi razlog koji se često navodi jeste osećaj da nemamo za koga da glasamo. Činjenica je da je teško naći nekog ko će ispuniti sve naše potrebe i kriterijume, kao i da su mnogi ista stvar samo drugo pakovanje. Međutim, da li je to razlog da situacija ostane nepromenjena? Reći da nemamo za koga da glasamo je lak način da lišimo sebe odgovornosti i da opravdamo zanemarivanje naše mogućnosti za promenu. Treba se zapitati da li smo spremni da prihvatimo stvari kakve jesu čak i po cenu naše moći izbora.

Na prethodni problem može da se nadoveže i utisak da naš glas neće ništa promeniti. Ovaj vid naučene bespomoćnosti se pogoršava time što mnogi razmišljaju na taj način i nastaje začaran krug u kome se gube silni glasovi. Mi mladi, pored kriza koje nas okružuju, nosimo i teret krize odrastanja. I upravo mi koji smo budućnost zemlje, ostajemo pasivni u kreiranju iste zaboravljajući da politika utiče na skoro sve sfere funkcionisanja. Podsećamo, niko ne može da nam oduzme pravo glasa osim nas samih.

Ipak, tu nije kraj. Mnogi odustaju od glasanja zato što postoji mogućnost krađe izbora. Prema podacima KOMS-a, čak 77% mladih smatra da Izbori u Srbiji nisu fer i slobodni i izgleda da nisu daleko od istine. Organizacija CRTA kada je posmatrala parlamentarne izbore 2020. godine zaključila je da su izbori ispunili minimalne demokratske standarde, kao i da će svaki novi izborni ciklus biti lošiji. Ipak, možeš se boriti i protiv toga tako što ćeš se prijaviti da budeš posmatrač/ica na izborima i na taj način baš ti preveniraš potencijalne zloupotrebe na određenom glasačkom mestu. 

A zašto ipak treba da izađeš?

Tvoj glas je važan. Ovo si verovatno čuo/la mali milion puta, pogotovo u poslednje vreme. Ali zašto? E pa zato što ti kao građanin/građanka ove države koji je ovde odrastao/la, učio/la, voleo/la, patio/la, živeo/la – imaš pravo da vidiš budućnost na određen način i glasom na izborima pokušaš da tu budućnost učiniš bližom i stvarnijom. Dakle - izaći na izbore znači dati mogućnost svom glasu da se čuje i da budeš deo budućnosti koje želiš da vidiš. Jer ako ne izađeš, promene sigurno neće biti.

Glasanje neki smatraju građanskom dužnošću - međutim, ja smatram da je ona dužnost prema tebi, tvojim bližnjima i budućim generacijama. Moć je u rukama glasača i na nama je da biramo ko će voditi našu državu jer su oni tu zbog nas, a ne obrnuto. Početkom proleća biće parlamentarni i predsednički izbori i baš kao što proleće sa sobom donosi promenu, možda će tako i ovi izbori nešto promeniti (?)

Autorka: Maja Despić

Najnovije