foto: BOŠ
Svakog osmog marta podsećaju nas na to ko smo i šta možemo. Ponosno nam kažu da su neke od nas postale prve doktorke, inženjerke, političarke. Podsete nas na borbu, solidarnost i istrajnost svih nas koje se i danas borimo za ravnopravnost, a onda nas sklone u stranu, do nekog narednog dana žena kada će nas ponovo prebrojavati - ponekad u Narodnoj skupšitini, mnogo češće, u crnoj hronici.
Naša borba i dalje traje. Borba koju su započele pionirke feminističkih pokreta širom sveta. Nakon toliko godina, 2022. još uvek govorimo o istim problemima. Dižemo glas protiv nepravde i tražimo ono što nam oduzimaju. A oduzimaju nam mnogo. Stavljaju nas u kalupe, govore nam da smo previše tihe, da treba više da se smejemo, da treba da znamo kad da prećutimo i da se ugrizemo za jezik onda kada bismo nešto drugačije rekle. Preispituju da li smo dovoljno obrazovane, sposobne, jake, nezavisne. Lepe nam etikete onih kojima treba pomoć, etikete nežnih, osetljivih, emotivnih, slabijih. Onih koje su naučile da čekaju. Guše nas svojim patrijarhalnim idejama o tome šta je žena, šta žena treba da misli, govori, oseća, oblači, voli. Uče nas da pristajemo na onoliko koliko nam se da i očekuju da na tome budemo zahvalne.
A čemu to treba da kažemo hvala?
Možda treba da se zahvalimo što senzacionalističkim naslovima izveštavate o femicidu? U prošloj godini, prema podacima Ženskog autonomnog centra, u Srbiji je ubijeno više od 20 žena u porodično partnerskim odnosima. Četvrtina stradalih žena je izloženost nasilju prijavila institucijama, a svaka od njih je poznavala učinioca dela. Nijedna od njih nije spašena, a mogla je da bude.
Hvala i na tome što nas pitate zašto nismo prijavile. Glumica Milena Radulović odlučila je da 2021. godine progovori o seksualnom zlostavljanju koje je doživela. Talas ohrabrenja žena da progovore o svemu sa čim su se suočavale proširio se čitavim regionom. Mlade žene bile su oslonac jedna drugoj, ohrabrenje za istupanje i ruka za podršku. Razumele smo i hrabrile jedna drugu. Još jedan talas ženskog oslobođenja pokrenut je kada su polaznice Istraživačke stanice Petnica odlučile da istupe u javnost i kažu sa čim su se suočile tokom svog boravka. I tada ste preispitivali. Zašto tek sada govore o tome? Zašto nisu odmah rekle? Ko kaže da se tako zaista desilo? Ovo su bili samo neki od komentara koji su mesecima iza nas preplavljivali medije. Još jednom, naši glasovi bili su nadjačani.
Da li treba da kažemo hvala što nas na razgovoru za posao pitate da li i kada planiramo da se ostvarimo kao majke, dok nas za isti obim posla plaćate manje nego naše kolege? Tokom 2020. i 2021. godine usled pandemije koronavirusa, jaz između zarada među polovima u Srbiji dodatno se povećao. Pandemijsko stanje bilo je još jedan novi izazov za žene, u kome nam je na teret stavljeno još zaduženja. Sistem u kome živimo svakodnevno nas tera da prihvatimo da budemo one koje trpe, dok nam nametnutim rodnim ulogama oblikuju svakodnevicu.
Vreme je za promenu.
Osmi mart je dan pobune protiv sistema koji ugnjetava žene. Simbol je ženske istrajnosti i želje da se sklone stege tradicionalnog koje nas čvrsto drže u mestu. On predstavlja oličenje pokušaja i potrebe da se sistem i društvo u kome živimo učini ravnopravnim i da svaka od nas uživa ista prava i iste slobode svuda u svetu. Osmi mart je još jedan od poziva na istrajnost u borbi za rodnu ravnopravnost, žensku solidarnost i neustrašivost kojom menjamo društvene norme. To je podsetnik na to šta su saborkinje pre nas postigle, signal za ono šta svaka od nas može da uradi i alarm za generacije žena koje će tek doći i menjati društvo u kome živimo.
Nismo ravnopravne, nismo slobodne, nismo bezbedne.
Ali ćemo biti.
Probudile smo se!
Autorka: Miljana Jovanović